Izveštaj:
Mesto: Muzej Vojvodine
Datum: 4. i 5. oktobar 2003.
Akcija: Veliki Mordheim turnir sa izložbom i druženjem s gostima iz Beograda i Budimpešte
by Charok
Drugi naslov ovog izveštaja mogao bi glasiti:
by Charok
ili, ako vam je ovo gore previše pretenciozno:
by Severian
ili, ako ste fanovi Camel Trophy-ja:
by Valhalla Survivor Team
ili, u slučaju da neko hoće stvarno da čuje šta se to desilo u Muzeju:
by Svi mi
Dobro, dosta više smišljanja naslova. Kako je to sve išlo: Bila tako mala grupica Valhalaca na Warhammer turniru u Zagrebu. I vratila se. I bili oduševljeni. I onda odluče da i Valhala napravi nešto slično. I počne razmišljanje o Mordheim turniru.
Za početak, ideja je bila jednostavna: Nađemo prostor, napravimo stotinak kućica, pozovemo sve iz okoline SiCG koji se bave Mordheimom, i odigramo turnir. Lako. Aha. Počne to sve... Veliku pomoć smo dobili i od Pokrajinskog sekretarijata za Omladinu i sport, kako finansijsku tako i moralnu. Jako je značilo znati da te podržava bar neko sa zvučnim imenom.
Lepo je to išlo, dok ljudi sa Spensa nisu tražili neke ogromne pare... Onda se mi rastrčimo i nađemo dobre ljude iz Sokolskog društva Vojvodina. I umalo da se sve održi u Domu Omladine. Ali, dan kasnije smo pričali sa Muzejom Vojvodine gde smo dočekani izuzetno ljubazno i od tada je bilo lakše. Krenulo je jurcanje po sponzorima (lično, ja sam oduševljen ovim delom posla, jer sam osim preteranog ego-tripa, dobio i priliku da zavirim u unutrašnjost mnogih naših banaka, velikih osiguravajućih društava i ostalih prostora... Univer ima jako lepo rešen unutrašnji prostor).
Posle tog dela, krenulo se po medijima. I tu smo dočekani jako lepo, pogotovo u televiziji Apolo. Da... Još jedno moje pojavljivanje pred kamerama. Jako nije dobro za moj izraženi osećaj skromnosti. Pogotovo ako se uzme da sam posle toga gostovao i na radiju Stotki, RNS1, Sajmu... Ima ih toliko da već ne mogu sve da popamtim... Ako ima nekoga ko bi se prihvatio da odgovara na mnogobrojna pisma mojih obožavalaca, bio bih mu jako zahvalan. Dobro, hajde sad ozbiljno. Osim njih, propratili su nas i Građanski list jednim ovećim tekstom, Radio B-team i emisija Podrum, Radio 021, TV Panonija, TV Delta, TV Most i drugi...
Još jedan, isto tako zahtevan i ponekad naporan posao bilo je konstruisanje ogromnog broja terena - kućica za sam turnir. Neverovatna ekipa Valhaline kreativne sekcije je radila u sledećem sastavu:
Organizator, koordinator, vođa projekta: Maja
Kreativni konsultanti: Ja :), Nikola
Glavni neimari: Dunja, Pixi, Fedja, Bojan,
Predradnici: Marko, Vaske, Stanić, Dopuđa, Đole
Oficiri za moral: Avram, Dule, Nemanja
i Oficir za logistiku: Maya
A sada, traktat o Mordheimu:
Pre samog osvrta na evaluaciju graditeljskog stila koji krasi Valhalsku školu arhitekture, obratićemo pažnju na napore koji su prethodili izložbi koju smo imali prilike posetiti u Muzeju Vojvodine. Radna atmosfera u Valhalinoj Kreativnoj radionici je ponekad dostizala tačku usijanja. Radilo se punom parom, ljudi su se stropoštavali od umora i gladi, grad je rastao pred našim očima, pojavljivale su se sve čudnije i divnije forme, savršeno prateći moderne arhitektonske tendencije kao što su dekonstruktivizam, adhokcizam, ili istoricizam. Sa urbanističke strane, primetna je namera da se stvori što prirodniji, življi ambijent, sa stavljanjem akcenta na organski karakter izrastanja gradskog prostora iz potrebe njegovih stanovnika, u ovom slučaju, potrebe za što boljim taktičkim položajem. Stoga bi se arhitektura Mordheima mogla slobodno okarakterisati kao ratna, spontana i iznad svega vrlo pogodna za ulične borbe. Time je ispunjen večni zahtev za dijalogom forme i funkcije, zbog čega neimarima valhalskim možemo samo čestitati.
Zahvaljujem,
Boris Radujko, aps. arh.
Posle izlaganja cenjenog kolege, želeo bih samo da se vratim nazad na vickasto prepričavanje celog događaja: Znači, prostor je obezbeđen, napravljene su kućice, nabavili smo ploče, najavljuje nam se 20 ljudi iz Mađarske, počinje frka oko pravljenja četa, boje se figure punom parom, otkazuju nam Hrvati (pogubili su neka dokumenta), sve ide glatko, pola inventara Valhale (kako stvari tako i onog mislećeg) se seli u Muzej, kačimo slike, ređamo kućice, probleme gazimo i ostavljamo za sobom, dolaze Mađari, završava se petak, odemo da se provozamo po gradu...
Ufff... Kako kreće ludilo: Ima Vukašin taj džip, jel... I ima tu gomilu naroda koja zna da ako sad zaspi neće se lako probuditi. I, kao, idemo mi malo da se provozamo po gradu. Strpa se nas sedam u taj džip (Piksi i Bruno u gepek... Gepek veličine Fiće). I nekako stignemo do puta. Koji ide po nasipu. Koji vrluda pored Dunava. I postaje sve uži. Ali, svira "Boemska rapsodija" i mrak je, i eto nas u rupi... Odronio se put i upade džip.
Eto prilike da iskusni role-playeri korisno upotrebe svoje znanje i iskustvo stečeno godinama avanturisanja... Istina, da su radili na građevini ili nosili džakove brašna tih nekoliko godina umesto da avanturišu pre bismo stigli kući, ali nećemo sad cepidlačiti... Ideje počeše da teku u slapovima, i kako smo koju probali, situacija postajaše sve interesantnija.
Osnovne premise su bile: Otežanje prednjeg levog točka, da bi zahvatio put; podmetanje nečega (ja: granje; Vukašin: rezervnu gumu; neko: kamenje); krmačenje tj. sivonjsko guranje; ljuljanje tj. suptilno guranje; kopanje da se oslobode točkovi. Svaku od ideja smo isprobali i odbacili kao nedovoljno efektivnu. Tek kada smo uspostavili simbiozu svih ideja zajedno i postigli i međusobnu harmoniju učesnika u celom pokušaju spasavanja, dogodilo se ono što je ozarilo sva lica i povezalo nas u još čvršću zajednicu: Tona i po čelika se povinovala volji sedmoro ljudi i izvukla se iz metar i po rupe.
Mora se još reći da se stvar koju sam ja očekivao sve vreme i imao spremljenu priču i metod za njeno rešavanje, a to je pojava histerije ili očajanja kod nekoga od nas, nije uopšte desila, ili je bila vešto prikrivena, na čemu sam zahvalan i iskreno se divim ljudima koji su se sa mnom našli u ovoj situaciji. Čak smo dobili velike doze morala. Svaka vam čast.
U povratku je Vukašin vozio neuobičajeno lagano :)
Turnir je počeo izlaganjem cenjenih Glavnih Faca Valhalskih. Teatralni i harizmatični kakvi jesmo, obučemo mi lepo naše uobičajene odore i počnemo da k... azujemo: Prvo sam ja k... azivao. Pozvao sam narod na pozornost i najavio Njegovu Visost, Archibalda. Ponesen mojom ego-naduvavajućom najavom, Vlada je počeo da k... azuje: Pozdravio je goste, pohvalio domaće i na kraju proglasio turnir otvorenim. Onda je Bojan položio zakletvu Fer-Pleju.
Turnir je proticao u najboljem redu: Prva dva kruga je krasilo toliko dobre volje i učtivosti da je nekima od nas koji smo skloniji haosu to ponekad i zasmetalo. Srećom, tu su bili naši dragi Skaveni i Mračni vilenjaci da unesu toliko potrebnu dozu jeze i nelagodnosti. S moje strane kao učesnika i posmatrača odjednom, mogu reći da davno nisam video Mordheim partije da teku tako glatko i brzo.
Atmosferu su dopunjavale i oplemenjivale i naše dame, naše dve Maje, Dunja i Tamara. Lepršave haljine, ogrtači, povremeni bljeskovi mačeva i osmeha... Televizijske ekipe koje su nas posetile, imale su šta i da snime. Fantazijske slike, ljudi koji se dobro zabavljaju, i ja. Zašto ja? Pa zato što je neko morao da obavlja i taj, nezahvalni, teški zadatak medijske zvezde, globalno poznate ali usamljene u svojoj slavi... Potpuno nepripremljen, upao sam u čeljusti šou-biznisa, nemani koja je u isto vreme darežljiva ali i okrutna. Ali, dosta o meni. Pričajmo malo o mom pojavljivanju na televiziji Delta i Mostu i o mojim interv-
Ovde su me određeni elementi u crnim odelima posetili i odveli na prijateljski razgovor. Posle nekoliko sati ubeđivanja i ukazivanja na štetnu prirodu mog nastojanja da oduzmem popularnost određenim subjektima naše estradno-političke scene, pušten sam uz upozorenje. Stoga ću se uzdržati od budućeg glorifikovanja svojeg svetlog lika. Hvala.
Sve vreme turnira, pojavljivali su se posmatrači, privučeni mojim pojavljivanjima na raznim mediji- izvinjavam se, neće se ponoviti. Privučeni našim promotivnim akcijama, znatiželjnici su uranjali u svet fantazije i naših pokušaja da objasnimo šta to mi tačno radimo.
Igrala su se četiri scenarija, pri čemu su svi igrači u jednom krugu igrali isti scenario:
1. The Lost Prince (scenario je predviđen za više igrača ali ga je Vlada zlobno modifikovao)
2. Wyrdstone hunt
3. Chance encounter
4. Occupy
Negde oko pola četiri poče ocenjivanje estetskog izgleda armija. Ovde je ubedljivu pobedu odnela (naravno) Jovana Erčić sa svojim Sestrama Sigmarskim koje su bile kompletno i vrlo atraktivno obojene, konvertovane i, sve u svemu, desetka! Nažalost, to nije pomoglo Jovani da zauzme mesto među prvih osam, jer su krvožedniji elementi Mordheim scene mačem i ognjem nezadrživo gazili estetiku.
E, baš ti elementi su na kraju kvalifikacija lepo uzeli nerešeno i prošli dalje... Mi ostali smo se pokrljali, onako, muški, i na kraju je rang lista izgledala ovako:
Prvo face:
1. Vladimir Đorđević - Beastmen
2. Dragomir Dopuđa - Miragleans
3. Aleksandar Pixiades - Dark Elf
4. Marko Jokić - Lizardman
5. Ivan Dervišević - Scaven
6. Ferenc Golgoczi - Undead
7. Sandor Marton - Orx & Goblins
8. Bojan Jovanović - Shadow warriors
Pa onda mi ostali pilići:
9. Nenad Nikolić - Marienburgers
10. Nikola Kuzmanović - Beastman
11. Vladimir Vasilić - Witch Hunters
12. Jovana Erčić - Sisters of Sigmar
13. Mladen Jović - Orx & Goblins
14. Boris Radujko - Sisters of Sigmar
15. Nikola Nikolić - Undead
16. Szabo Sandor - Dark Elf
Maksimalni broj bodova za figure i fair play je dobila Jovana Erčić.
Eto. Tako se završi taj deo subote. Drugi deo subote je protekao daleko burnije... Ali, pošto sam ja, obnevideo i premoren PRVOM AVANTUROM, proveo noć gledajući film "Clueless" (preteran film, treba svako da ga ima u svojoj kolekciji), prepustiću prepričavanje DRUGE AVANTURE Vladi.
by Vlada
Sve je počelo jako loše. Kompletno umorni od Avanture 1 i celog prvog dana turnira svi su se razišli po kućama a Endrea i mene su ostavili sa gostima koji su bili raspoloženi ¨to raze the city¨. Apsolutno nisam bio oduševljen idejom pošto sam bio umoran k'o džukela i jedino što me je tešilo su "lepe" misli o onima koji se me ispalili i ostavili samog da glumim domaćina.
prim. ispale: Kasnije je ova ispala lepo naplaćena gostovanjem na B-team radiju pa smo kvit :)
No, šta je, tu je! Majina majka nam je spremila večeru ( za nas i fudbalski tim) pa smo mi jeli i jeli i onda se upustili u raspravu o razlici izmedu turske i grčke kafe gde sam ja prosipao bisere mudrosti. Tu sam već počeo da shvatam kako su mi gosti u stvari super momci. Vukašin nas je poveo u grad gde smo jedno pola sata čekali Endrea i Ghulka (Marton Šandor).
Unatoč Vukašinovoj lenjosti prošetali smo centrom grada i završili u Modelsu. Tu je bilo zanimljivo gledati Endreovo užasavanje okolinom ali pošto nismo čuli ni sebe a kamoli druge, posle jednog pića odosmo na Gradilište.
Sa jedne strane neka latino žurka sa druge standardni rave ili bar nešto slično. Kiša je padala, sve je puno vode. Pivo je odvratno. Ja Ghulku objašnjavam kako treba da igra sutra da bi pobedio? Ferenc je oduševljen, nikad nije bio u klubu sa barama. Jinx vileni okolo i zabavlja se. Sve u svemu meni je dosadno? No užasnut kvalitetom piva prelazim na pelinkovac i svet mi polako otkriva svoje prave boje? Vukašin dolazi da me pozove da vidim Endrea kako igra. Stroboskop ne može da pogreši ritam i atmosfera postaje sasvim zanimljiva. Ponesen muzikom zabavljam Vukašina još više (sad je još smešnije, i ja igram). Postalo je toliko dobro da čak i Ghulk pocinje da igra (This is the first party in my life! Vukašin:Then why don't you dance? Ghulk: I don't know how! Vukašin: Well, it's the first time for me too. All you have to do is try!... Ghulk igra... Vukašin dodaje još par poena na bluff... Ja ne verujem!)
Ne znam ni sam kako ali već je 3 sata i ja tu rešim da je krajnje vreme da malo dremnemo. Naravno, pre spavanja mora se postići Balkanska Harmonija. Posle piva mora se jesti BUREK! Džip - Liman - Cara Dušana - Pekara Jordan. Ulazimo! Neki klinci jedu. Naručujem više bureka i jogurta. Klinci nešto dobacuju. Objašnjavam da nismo Amerikanci (A zašto onda pričate Engleski?). Mađari su i ovde su u gostima. Uzimam burek. Udarac u leđa. Okrenem se i uhvatim klinca. Da li si se smirio? Jesam! Pustim ga. Neko me udario u glavu. Deo mene se pita kako to što me je on udario uopše ne boli dok ostatak reguje tako što počinje da udara prvog klinca ispred sebe. Sledeća stvar koje se sećam je: Ja na polovini ulice. Stolice lete po drumu, svi su već preko i Vukašin me zove da pređem i ja. Klinci već turiraju auto (beli golf?) a mi ulazimo u džip i odlazimo u suprotnom pravcu. Povređenih kod nas nema a za njih ne znam. Ostaje samo gorak ukus u ustima i razočarenje u Novi Sad kao grad tolerancije i međunacionalnog pomirenja.
Kasnije smo saznali da su naši gosti trenirali borilačke sportove više godina. Da smo to znali lepo smo se mogli skloniti i gledati šou. Najvažnije je što su nam gosti jedva poverovali da i ovo nije organizovano. Street fight? Mordheim live! Cool! Pity both warbands routed!
Dolazimo kući i padamo u nesvest. Pred nama su cela tri sata spavanja.
Tako smo se podigli iz sna (neki... ja sam uspeo da prebdim i tu noć, odem do Valhale na Naselje i dovršim nagrade za finaliste) i skupili ponovo u Muzeju.
Tu su Vlada i Valhalske Tabadžije uspeli da mi pokvare raspoloženje pričom o DRUGOJ AVANTURI. Srećom, Maya, Dunja i ostali uspevaju da me razvesele podsećanjem na "Clueless" (preteran film, treba svako da ga ima u svojoj kolekciji). Svež i neispavan, ali pun energije (odakle mi, ne znam... valjda je ostalo od letovanja) nastavljam da se bavim edukacijom širih narodnih masa. Jer, ko bi drugi mogao da obavlja tako odgovornu dužnost, u kojoj je cilj izliti svoju mudrost na glave nedostojnog življa, i time obogatiti ukupni pop-
Dragi moji fitaoci. Ovo pifem u nadi da fe neko nafi ovu povuku i ifvaditi me if ove vupe. Ne vnam gde fam, flomivi fu mi fve vube i fve pvfte ofim jednog... Faljem povuku niv faht... Vecite Fevevijanu da vavrfi moj pofao...
Nekako se budim. Odlazim da budim goste a Ferika već farba figure. No, trebalo nam je sat vremena da probudimo Jinxa (Szabo Sandor). Ulazimo u muzej gde svira Eye of the tiger a Valhalisti stoje u vrsti i pozdravljaju nas dok silazimo. Takvi momenti momenti me podsećaju zašto mi sve ovo radimo? Hvala vam svima što se pokazali kakav bi naš grad stvarno trebao da bude?
Tokom drugog dana, za igrače koji se nisu kvalifikovali dalje organizovali smo Side Event (kako se to kaže na trulom Zapadu), Arenu, u kojoj su se borili najveći heroji Mordheima. Po jedan dobro opremljen i obučen heroj je istupio da brani čast svoje grupe.
Stiže druga tura peciva iz pekare Vasilić. Vaske, hvala i tebi i tvojima! Izvlače se parovi za:
ČETVRTFINALE
Marton Sandor - Pixiades Aleksandar
Veoma kratka bitka gde su Orci krenuli ulicom napred gde su ih dočekali boltovi Tamnih vilovnjaka. Predaja je bila jedina opcija.
Golgotzi Ferenc - Dopuđa Dragomir
Miraglean je ubijao zombije ali su se oni stalno vraćali. Potrajalo bi to i duže, no Vampir je u jednom momentu izgubio živce i jurišao u neprijatelja. To ga je koštalo neživota a njegova banda je uskoro izgubila.
Jokić Marko - Bojan Jovanović
O ovome neću ništa da pričam. Ova dvojica su igrala kao da im život zavisi od toga. Trudio sam se da kamerom snimim primer kako ne treba igrati.
Ivan Dervišević - Vladimir Đorđević
Beastmen stoji dok ga Scaven okružuje. Kad je već bio potpuno okružen, Đole koncentriše svoje napade na jednu stranu, eliminiše dovoljan broj pacova i oni beže podvijenih repova.
POLUFINALE
Dopuđa Dragomir - Jokić Marko
S obzirom da je Marko ušao u ovu partiju sa idejom kako nema šanse, partija je verovatno tako i tekla. Završava se naravno Dragomirovom pobedom.
Đordević Vladimir - Pixiades Aleksandar
Đole: shaman - wings of darkness, word of pain
Witch - Scry, warriors bane, cure
Pixi: Sorceress - flame sword, death spasm, witch flight
Đole bira stranu i prvi se postavlja. Đole se sakriva iza zidova srušene tvrđave dok tamni vilovnjaci polako napreduju. Strele poleću i pada prva žrtva. Jedan od chaos hound-a je eliminisan. Tileanac otvara vatru i vilovnjaci su prisiljeni da se drže zaklona. Beastman-i zauzimaju zaklone sa obe strane vrata i čekaju vilovnjaka da tuda pomoli nos. Tilenac pogađa corsair-a i ovaj se više ne diže. Na krilima sačinjenim od same esencije mraka šaman poleće i udara pravo na čarobnicu koja iznenađena parira udarac za udarcem. Čim je malo došla sebi vešt udarac doveo je do konačnog uništenja čarobnjaka sa glavom ovna. Za to vreme jedan ungor videvši džinovskog guštera da se približava gubi živce i juriša. Udarcima teške batine odgovara blesak zuba ali bez očiglednog pobednika. Tileanac ubija drugog guštera. Fellblade juriša u pomoć svom ljubimcu. Ungor pritisnut sa dva protivnika zove u pomoć na sav glas i ostaje na nogama samo zahvaljujuci pukoj sreći. Gor se odaziva pozivu svog potčinjenog i jednim strašnim zamahom fellblade se pretvara u nepokretnu gomilu. Strele tamnih vilovnjaka zazujale su najstrašnje i gor pada podsećajući na jastuče za igle. Tileanac ubija čarobnicu. Beastmeni prelaze u delimičnu ofanzivu šaljući manje vredne delove bande. Dvoglavi pas preživljava unatoč salvi strela i onda juriša. Uhvaćeni izmedu čekića i nakovnja, tamni vilovnjaci uskoro pucaju i beže.
FINALE
Dragomir Dopuđa - Vladimir Đorđević
Đole: Šaman - Eye of God, Darkblood
Veštica - Curse, Age of Stone, Cure
Warlock - Flight of Zimmerman, Dread of Araman
Miragleni prvi krecu napred i zauzimaju glavni trg. Uzput dolazi do razmene strela ali bez ikakvog efekta. Bestman-i puštaju svoje dvoglave pse koji kreću na mladu ratnicu koja se neoprezno otkrila. Neznano odakle psima na glavu pada Shadow warrior koji obara jedno čudovište. Odmah za njim, do tada dobro skriveni, marksmeni istrčavaju da pomognu jadnoj devojci koja je poslužila kao mamac. Drugo čudovište uskoro pada pod njihovim noževima. No, u svenastalom haosu Tileanac pronalazi svoju metu i devojka pada smrtno pogodena boltom. Shadow warrior eliminiše warlock-a. Dalje nastaje sveopšta konfuzija. Miragleni šalju nešto ljudi napred kako bi izvukli zverljude iz zaklona. To im i uspeva no svaka od zveri povlači za sobom bar još jednog Miraglena a Tileanac uzima svoj danak u krvi. Veoma nezgodna i surova bitka završila se u momentu dok su oba igrača imala 2-3 modela na stolu. Miraglenski vođa je eliminisan kao i bard u momentu kad preostala dvojica odlučuju da je ipak bolje da se povuku. Na kraju veoma ravnopravne bitke, Đole odnosi pobedu.
Ovde ponovo Charok Spašeni. Rehabilitovan i ponovo spreman da svoj skromni literarni talenat stavi u službu opšteg obrazovanja. Ispadi sa veličanjem mene se više neće dešavati.
Da završimo: Dodela nagrada se odigrala u prostorijama Valhale, jer su nas iz Muzeja učtivo ali odlučno... izbacili. Ali ništa zato. Đole, Dopuđa i Piksi su dobili svoje nagrade, otpratili smo goste iz Mađarske kući, i otišli svojim domovima u nameri da se spontano onesvestimo, što smo uspešno i izveli. Naravno, za vreme dodele nagrada, ulogu voditelja sam preuzeo ja. Zašto ja? Pa, ko je drugi mogao biti odabran za takvu jednu ulogu, zahtevnu ali dostojnu mene kao ličnosti koja veličinom svog du- Obrisano od strane Agencije za Odbranu Svesti od Ego-Tripova (AO-SET).
Tekst koji ste upravo imali prilike da čitate izvučen je iz "Memoara Charoka Slavnog" i predstavlja uvodni deo kultnog štiva koje bi trebalo da pročita svaki potencijalni svetski lider. Delo se bavi metodima sticanja svetske slave i zabranjeno je u većini civilizovanih društava. O autoru se zna jedino to da je jednog dana nestao pod krajnje sumnjivim okolnostima, ali njegov lik još živi u nama.
Revolucionarni Odbor za Reinkarnaciju Charoka Slavnog