by Charok
Daleko negde ranih sedamdesetih, u vreme kad su kompjuterske igre još igrane na tabli uz pomoć kartončića i kockica, jednoj grupici ljudi (koje je predvodio tata D&Da, Gary Gygax), dosadila su pravila strategijskih igara i silne table i tabele. Plod njihovog tadašnjeg rada, danas već u svom trećem i po izdanju, je igra Dungeons&Dragons (kod nas prevodena kao "Tamnice u zamkovima i Zmajevi", "Zmajevi i Lagumi", "Adid (u žargonu)" itd.) ili samo D&D (di-en-di, po Vuku).
Ovaj sistem postoji već tridesetak godina, i prošao je kroz razne izmene i poboljšanja, tako da danas treća (sad već i po) edicija već predstavlja, ako ne najbolji, onda bar sistem koji je najpribližniji onome što bi trebalo da bude jedan FRP.
U prilično brzoj mehanici: Sve se rešava sa jednim do dva bacanja kockice, nema prevelikih tabela za izračunavanje da li je Sven uspeo da se popne na konja, a borba traje prilično brzo, ostavljajući vremena DMu da ispriča sve što se okolo dešava.
Svi likovi imaju statove za koje važi ista tabela, po kojoj se u zavisnosti od osobine, na akcije vezane za nju dobijaju bonusi ili penali. Recimo, za visok Dexterity dobija se bonus na inicijativu, AC i reflex save. Nizak Wisdom, s druge strane, daje penale na mind-affecting magije. Time je daleko pojednostavljeno pravljenje likova, a prosečan lik se napravi za cirka pola sata...
Od rasa je moguće igrati bilo šta, a razlike u moći se rešavaju tako što recimo minotaur Žika moze da počne da avanturiše samo sa grupom 8. nivoa. To se oznacava kao Challenge Rating (CR) 8.
Osnovne klase uključuju fajtere, wizarde, klerike i lopove, ali i bardove, paladine, druide, varvare i sorcerere. Moguće je pratiti bilo koju klasu, recimo biti fajter pet nivoa, pa onda preći na wizarda jedno dva, pa napredovati fajterom za još jedan nivo, tako da se dobije lik koji je osmog nivoa, ali je ujedno i fajter šestog i wizard drugog. Ovakvo napredovanje omogućuje ogromnu količinu potpuno različitih likova, dajući svakom priliku da bude poseban.
Borbe su brže od svih FRP igara do sad. Ovde je možda najveća prednost D&Da: ako se fajt završi brzo, ostaje više vremena za priču. Tu je u raznim igrama bilo raznih pokušaja, a AD&D tj. D&D nam donosi AC (Armor class iliti koliko me je teško zviznuti; zavisi od DEX modifiera, oklopa, magijske zaštite i sl.), AB (Attack bonus iliti koliko lako ću ja nekoga zviznuti; zavisi od klase, snage i oružja) i HP (hit poeni iliti koliko još treba da me mlate da bi me umlatili). I onda imate jednostavnu formulu: kockica + AB = AC koji treba da prebaci AC protivnika, i onda ga krknete za nešto HPa, i tako dok jedan ne padne. Naravno, sve se to dodatno obogati raznim skakutanjima, zaletanjima, pentranjem i sl.
Postoji i gomila veština koje lik može da zna, od kuvanja, preko veslanja do skoro natprirodnog umeća skrivanja u senkama ili osećanja da "nešto nije u redu". Ovo je rešeno prostim sistemom: svaki skill je modifikovan osobinom vezanom za njega i brojem poena koje je igrač ulozio prelazeći nivoe.
Od treće edicije uvedena je i institucija "feat". To su sve one stvari koje ne mogu da se podvedu pod skillove ili nešto drugo, npr. Blindfight, rukovanje raznim oružjima i oklopima, razne borilačke veštine itd. To je još jedna prilika da svaki lik bude poseban i različit. Featovi su organizovani u grane (!?! pogledajte recimo "Civilizaciju" ili "Diablo" pa ce vam biti jasno).
Ne znam. Ja sam D&D fanatik. Pitajte ostale ljude koji se pojavljuju po ovom sajtu, mada ne garantujem da ćete naći ijednog koji može da nade išta osim kozmetičkih zamerki...
Heh, to je sad rastegljivo. Postoje avanture za jedan session (session je par sati igranja u cugu), normalne avanture od desetak sessiona, i mamutske kampanje od više povezanih avantura koje mogu da potraju godinama (realnog vremena!).
U osnovi, par knjiga, papiri, olovke i kockice. Što se tiče knjiga, to su Player's Handbook, koji objašnjava kako se pravi lik i osnovna pravila igre, i Dungon Masters Guide, koji sadrži pravila za GMa i uputstva kako napraviti okruženje (i kako kontrolisati igrače). Ko ih nema, može da dodje u klub, postane član, i ne samo da će dobiti potrebne stvari za igru, već će verovatno moći da navata i igrače i GMa ako mu trebaju. Kockice su priča za sebe... Malo je glupavo sto se zovu "kockice" jer ih ima od četvorostranih (označavaju se kao d4) pa do dvadesetostranih (d20). Ali šta sad... Ovo su naravno samo esencijalne stvari. Kada se u igru unesu muzika, gomile mapa i crteža, teatralnost ("Da POBIJEM ***** I GOTOVA STVAR!!!" uz skakanje nasred stola), figurice i ostali rekviziti kao što su buzdovani na naduvavanje, svaki session postaje neponovljiv i jedinstven.
Ni blizu! D&D je za sobom ostavio tone knjiga i tekstova, od kojih nijedna nije nephodna, ali je svaka zanimljiv uvid u svet van ovog svakodnevnog, koji može da zagolica svačiju maštu. Od klasičnog fantazijskog sveta kakav je setting Forgotten Realms, preko postapokaliptične planete Athas u settingu Dark Sun, Al Qadima (istočnjački svet Aladina i čarobne lampe) do filozofski nastrojenog Planescape-a (jurcanje kroz razne dimenzije, od raja preko limba do pakla), D&D sa svojim pravilima može da posluži za svako okruženje koje možete zamisliti, bio to otvoreni svemir ili zmajevska pećina.