Istorija Astana:

Pre nastanka krajevine na teritoriji današnjeg Astana postojalo je mnoštvo većih ili manjih veleposednika. Ratovi između ovih malih feudalnih država, koje su najčešće bile grad i bliža okolina, bili su česti. Vekovima su porodice međusobno ratovale pa zatim sklapale primirja da bi povele rat protiv drugih. Porodice sa najvećim posedima u to vreme bile su Efebar i Prian. Porodica Efebar posedovala je mnoge zamkove, većinom mačem otete od pravih vlasnika, dok je bogatstvo Prianovih bilo opevano u mnogim bardovskim spevovima. Ove dve porodice ujedinjene su brakom Gospe Emise Prian i Edgarda Efebara. Lord kuće Prian bio je prinuđen da uda ćerku za Efebara, kako bi sačuvao zemlje. Bilo mu je jasno i da su Efebari na brak pristali samo zbog miraza (koji je bio dovoljan da se podigne vojska koja je ujedninila kraljevstvo).

Uskoro su ove dve porodice porazile sve koji su im se suprotstavili i čak i danas se za uspešnog čoveka kaže"mačem Efebar, zlatom Prian". Kada su sve manje kuće postale vazali Edgard se proglasio za "kralja na istoku". Nezadovoljan odnosom sa "kraljevskom porodicom", lord Priana, Tarimil odlučuje da odgaji sina jednog od svojih plaćenika koji je bio brđanin na dobrom glasu. Priani su se nadali da će se moći u budućnosti osloniti na pomoć brđana u eventualnom preuzimanju krune. Ovu politiku je nastavio i njegov sin, brat gospe Emise, Emaril.

Ovim kraljevstvom je upravljano iz grada koji je danas prestonica Astana - Sazinara



Istorija Asreda:

Pobrđa današnjeg Asreda vekovima su naseljavali varvari, koji su često upadali u bogatiji i razvijeniji Astan radi pljačke. Male grupe razbojnika bile su slabo opremljene i često su njihove glave završavale kao ukrasi na zidinama astanskih utvrda. Da su njegova braća nespremna za borbu video je i mladi ratni zapovednik Ebfraug od plemena Thun'makash. On je deo života proveo u gradovima Astana i naučio je dosta o disciplini, opremanju vojske i komandovanju, boreći se kao plaćenik porodice Prian. Kada se vratio "preko mora" primenio je astanska vojna pravila i od svog plemena napravio prave ratnike. Thun'makash su u narednih nekoliko godina pokorili sva plemena Makash-a (kako su sebe nazivali preci današnjih žitelja Asreda). Kada je sredio prilike u svojoj zemlji proglasio se za Urag Makasha (prvi tj. najveći Makash) što bi odgovaralo tituli kralja.

Rat zmajeva:

Ebfraug je pripremao napad na Astan ali ga je iznenadna bolest sprečila u namerama. Njegov sin Darug je tada preuzeo vlast. Dečak je vaspitavan na dvoru Priana, koji su bili zahvalni Ebfraugu na uslugama i videli su u Makashima priliku da eliminišu porodicu sa kojom su se "venčali" - Efebare. Dečaku su Priani pomogli da kontaktira stanovnike obala unutrašnjeg mora i da sa njima sklopi savez. Koristeći njihove male lađe, Darug je preveo vojsku preko mora i udario na "kraljevinu istoka". Rat je trajao godinama i često su se susretale ljubičaste zastave sa zlatnim zmajem (grb Kraljevine) i barjaci zelene boje sa belim zmajem (grb ujedinjenih plemena Makasha). Zato je rat i nazvan "Rat Zmajeva". Obe strane je rat iscrpljivao a sreća je često prelazila sa jedne na drugu stranu. Ipak, kako se rat vodio samo na prostoru današnjeg Astana, "kralj istoka" je imao mnogo više problema nego Makashi. Sukob je okončan kada su Priani i zvanično prešli na stranu Makasha u "bici kod Sazinara". Tada je njihovom izdajom grad pao a već ostareli kralj Edgard je pogubljen. Mladi Darug se oženio Elenorom, ćerkom Edgarda i Emise (tj unukom Tarimila, Lorda Priana) i proglasio se novim "kraljem istoka". Emaril Prian je podržao krunisanje kao i svi njegovi vazali i vođe naroda sa obala unutrašnjeg mora, tako da je godinu dana kasnije, kada su i najuporniji protivnici novog kralja smireni, mir zavladao istokom. Nova zastava bila je zeleno ljubičasta kako bi ukazala na jedinstvo oba naroda.


Astan i Asred

Mir je potrajao dugi niz godina i oba dela kraljevstva su se razvijala vrlo brzo. Nije bilo spoljnih pretnji sem povremenih napada južnih pirata tako da se kraljevstvo razvijalo nesmetano. Trgovina je cvetala i činilo se da nema kraja sreći i razvoju. Tada se desilo ono što je promenilo dalji tok istorije ovg kraja. Kralj Febranil II imao je dva sina Astana i Asreda, dva snažna i sposobna mladića. Na žalost celog kraljevstva, kralj je poginuo tokom malog vojnog pohoda vođenog radi gušenja pobune plemića sa severa. Na pohod je išao i sin prvenac, Asred dok je mladi Astan, ostao da upravlja Sazinarom. Kada je čuo za očevu smrt, Astan je video priliku za sebe. Optužio je brata da je ubio oca kako bi došao na vlast (kao starijem to pravo je Asredu pripadalo). Koristeći spletke ubedio je plemstvo da ga brzo krunišu i naredio je hvatanje "izdajnika". Asred je na sreću dobio vest o tome pre nego što se približio Sazinaru i tako je izbegao smrt. Pobegao je na istok i tamo je u najvećem gradu Makashalu potražio saveznike. Našao ih je u nezadovoljnim plemićima koji su smatrali da kraljevi iz Sazinara obraćaju više pažnje na zapadni deo kraljevstva a nepravedno zapostavljaju istok (sa kog je i potekao prvi kralj ujedinjenog istoka, Darug). Uskoro je Asred proglašen kraljem i tako je počeo novi rat.

Drugi rat zmajeva (poznat i kao astansko-asredski)

Zeleno-ljubičasta zastava se ponovo pocepala na dve: ljubičastu - astansku i zelenu - asredsku. Zbog toga se ovaj sukob često naziva "Drugi Rat Zmajeva". Trajao dugi niz godina i svodio se na povremene upade jedne strane na teritoriju druge i obratno. Kraljevina Asredova i Kraljevina Astanova su bili novi nazivi sukobljenih država i ti nazivi stoje i danas u novijoj varijanti (Kraljevina Astan i Kraljevina Asred). Asred je naredio zidanje tvrđave iznad "Olujnog moreuza". Zidari su prvo postavili zid od pruća punjenog blatom i zemljom i drvenih balvana pa su tek onda počeli da grade kamene zidine. Taj prvi zid je štitio zidare od projektila iz balista koje su ispaljivali Astanski vojnici sa druge strane. Uskoro su i na Astanskoj strani počele da niču zidine. Zidanje obe tvrđave je trajalo godinama a kada je završeno ubrzo je sklopljen mir, jer su naslednici oba kralja shvatili da obe kraljevine gube ratom a dobijaju mirom. Tako se desilo da nijedna utvrda nije videla ni dan rata.

Nova istorija:

Tvđave na obe strane "Olujnog Moreuza" su spojene mostom koji je simbolisao mir i prijateljstvo a novi grad koji je nastao dobio je simbolično ime Dvograd. Zastava grada postala je ljubičasto-zelena u znak sećanja na ujedinjeno kraljevstvo a Dvograd je postao centar trgovine i političkog života, iako su status prestonice zadržali Sazinar (Astan) i Makashal (Asred).