ZAPAŽANJA O ŽUTIM OGRTAČIMA


Kao što se svetlost može videti jasno samo u potpunom mraku tako se i svetlost uma može videti jasno samo u sumraku koji nam pruža meditacija

Haun Nan Tai, Turatanski majstor meditacije

Put koji vodi do manastira simboliše put koji svako prolazi kroz svoj život. Sastavljen je od bezbroj kamenčića koje je postavio jedan iskušenik manastira kako bi shvatio suštinu života. Stavljajući svaki kamen zamišljao je jednu misao, emociju ili događaj i tako je izređao sve stvari koje um može zamisliti. U takvom stanju svesti postao je otvoren za nove misli i za novo poimanje stvari koje ovde zahtevamo. Kroz takve misaone napore i duboke meditacije postajete bliži suštini, stvarnom razlogu za postojanje i vašoj stvarnoj ulozi u tom postojanju

Govor Učitelja Dorgala, Poglavara žutih ogrtača, prilikom prijema novih iskušenika



Čaj ispred Dorgala se hladio dok je dim pokušavao da dohvati tavanicu. Moja porcelanska šolja je već odavno bila prazna.
"Dolazite izdaleka", reče najzad turatan, ne otvarajući oči. "Vaš put je pun račvanja i skretanja koja vas mogu ugroziti. A opet, evo vas i dalje na pravom skretanju. Čini se da birate svoj put pažljivo?" Turatan otvori oči i pogleda me.

"Kada moram da biram između dva puta, ja napravim treći - to je način mog boga." odgovorio sam tiho.
"Zanimljiv odgovor, ali često i najzanimljiviji odgovor je pogrešan. Šta bi radili da imate tri puta, četiri ... pet hiljada? Pravili još jedan? Pazite se i vi i vaš bog. Pre ili kasnije će vam svi putevi biti otvoreni, stajaće pred vama kao hiljadu račvanja koja se dalje račvaju. Videćete sve puteve ovog sveta i tada nećete moći napraviti nov. Ne. Svi će biti tu i vi... moraćete izabrati. Ali... nikada u životu niste birali već uvek išli pravo, slepi i gluvi, rogovima kroz štitove... I bićete zbunjeni i po prvi put izabrati. Tada ... izabraćete pogrešno jer ne znate birati... Opasne stvari su to."

Sklonio sam pogled sa turatana. Postideo me. Sva moja obrazovanost i načitanost... ništa, običan dim koji se diže iz vrućeg čaja. Njegova mudrost bila je toliko dubok bunar pun svetla iz kog nisam mogao da izađem... čak ni kada bih naređao sve knjige koje sam pročitao i napisao...

"Mudre reči", odgovorio sam tiho
"Ne! Nisu mudre...", reče Dorgal sklapajući ponovo oči, "... samo su istinite. Svaka istina kada je izgovorite zvuči mudro."

Ponovo sam bio postiđen. Znao je da lažem o razlozima svog dolaska u njegov hram. "Moji razlozi dolaska ... nisu oni koje sam naveo", prošaptao sam
Nemo je klimnuo glavom, kao da upire svoje ogromne rogove ka meni.
"Došao sam kako bih pokušao da izvršim bar malo uticaja na vas i kako bih vas naveo na saradnju sa mojim Kalifom ali..."
"...Očekivali ste trulu jabuku koju bi lako izgnječili po svojoj zamisli ..."
"... a naišao sam na stenu koju čak ni najjači klesar ne bi isklesao.", odgovorih bez namere da mu se ulizujem.

"Uvek možete doći da razgovaramo ali ne pokušavajte da nametnete volju svog kalifa ovde. Bolje pokušajte da odagnate njegovu volju sa sebe."

Sklopio sam oči i setio sam se svoje lampe koja je krasila Kalifovu sobu. "Neke stvari je teško uraditi"
"Nema takvih stvari", odgovori turatan kao da je razumeo o čemu govorim.

Tako bi završen moj razgovor sa učiteljem Dorgalom.

Kasnije sam prošao kroz manastir. Video sam kaluđere koji su uspevali da skoče toliko visoko da mi je dah zastajao.
Imali su pravilo da krv ne sme biti prolivena u manastiru i čak i kada su se međusobno borili, kaluđeri su svojim čudnim oružjima samo sekli odeću jedni drugima. Nikada ni kapi krvi. Odmereni zamasi i udarci, skokovi koji izgledaju neverovatno. Fizički napori koji bi ubili svakog čoveka... toga je ovde bilo puno. Zadivljen, krenuo sam iz manastira na put kući ali u sećanju su mi ostali žuti ogrtači koje su svi nosili i dugo sam u odlasku gledao žutu zastavu sa znakom škorpije koja se prkosno vijorila.

Neke tvrđave nikada ne mogu biti osvojene - ne zbog kamena koji ih čuva već zbog nesalomivog duha onih koji stoje na kamenu ...

Odlomak iz knjige "Lepote i čuda Eninoka", Al-Behar Ferizzi