O zemlji: Ovo je kraljevstvo koje sačinjavaju visoka brda i planine među kojima se nalaze plodne doline i visoravni. Teren je ispresecan brojnim kanjonima, udolinama i gustim crnogoričnim šumama. Plemićka utvrđenja nalaze se na nepristupačnim i lako odbranjivim mestima. Na severu Godad prelazi u Dissalsko more a na jugu planine ustupaju mesto brdima Bothwella. Sa istoka, kraljevstvo je ograničeno Zidom Mirrinbara a sa zapada sivim masivima oračkih planina. Polja i vinogradi nalaze se na zaštićenim visoravnima i duž reka. Sela su mala i gotovo sva se nalaze oko ili nedaleko od utvrđenja. Godad je presečen velikom dolinom čija širina varira od nekoliko kilometara prema Dissalu do samo par desetina metara pri Bothwellu. U sredini ove doline, gde je i najšira nalazi se Zlatni Grad, prestonica. Godad je dalje izdeljen na šest baronija a svakom upravlja jedna porodica iz svog utvrđenja.
Dissalska invazija je promenila sve. Kraljica je pogubljena a princ-vojskovođa Mildred Zlatni je zarobljen I izlozen u Sabah Omeinu kao plen. Prica se da je pobegao I skupivši sebi verne vitezove otišao na sever i očistio Tobanov Do od horde i drugih posasti kojiih je tamo bilo. Aga je preuzeo ulogu kralja, savetu je zabranjeno sastajanje a plemići su se povukli u svoja utvrđenja vodeći svako svoju politiku. Ovo je period obeležen mnogim koškanjima između dissalskih snaga i barona, barona međusobno koji su se optuživali za izdaju i saradnju sa okupatorom i svih zajedno sa povremenim oračkim upadima. Ovaj period beznađa I haosa obeležava jačanje novih religija u Godadu. Iz Grifonovog visa širi se vera u Helma Zaštitnika, posebno pojačana nakon brilijantne pobede nad velikom Oračkom Silom Dva Plemenata. Iz Dve Reke širi se vera u Waukeen boginju trgovine i bogatstva. Prevashodno je prima stalež bogatih trgovaca koji nisu plemenitog porekla, a u zadnje vreme i neki plemići uviđaju prednosti koje nosi boginja trgovine i bogatstva. Jedan od uticajnijih je naravno Baron Tomen od Dve Reke.
Uzdizanje Šabahovo i potonji haos u Dissalu pružio je priliku Baronima da se oslobode Dissaskog jarma. Smeli upad Barona Fedoriana od Grifonovog Visa u kraljevsku palatu, zavrsio se pogubljenjem age cija je glava prezentovana preostaloj Dissalskoj vojsci u sada vec opkoljenom gradu. Novi aga, koji je to tada bio drugokomandujuci, u pregovorima pristaje na povlacenje kako bi sacuvao zivote svojih vojnika. Na odlasku se zaklinje svojom krvlju I sabahom da ce se Dissalska vojska vratiti I kazniti varvarske kaurine, njegovom krvlju proklet scimitar zabijen je u kamen glavne kapije Zlatnog grada gde se I sada nalazi. Oslobodilački rat pretvorio se u rat za tron, kako su druge vojvode pojurile da poloze svoje pravo na tron. Obezbedivši podršku Barona od Dva Čekića tako što mu je spasao decu iz Sabah Omeina, Barona od Četiri Kule tako što mu je dokazao svoju pravdoljubivost I Tomena od Dve Reke tako što je obećao posebna prava Waukeenarskoj crkvi, Baron Fedorijan Gospard od Grifonovog Visa postaje Godadski kralj nakon bitke ispod Zlatnog grada u kojem je pobeđen baron Srebrne stene koji je ujedno bio I prvosvestenik Yostalov sa saveznicima. Yostalova crkva je zabranjena kraljevskim ediktom.
O Vladarima:
Zlatna Loza: Tokom poslednjih decenija vlast je u godadu prelazila iz ruke u ruku. Tradicionalno vlast drži kraljevska porodica čija je titula Zlatni. Predanje kaže da ova porodica vodi poreklo od Zlatnog zmaja koji je osnovao Godad što se potvrđuje članovima kraljevske kuće koji često imaju kožu zlataste boje i zlanožutu kosu. Invazijom Diisala stvari su promenjene. Kraljica Galiona Zlatna je prvo otrovana, a nakon što je njen sin, Princ-Vojskovođa Mildred Zlatni izgubio bitku za Godad, i pogubljena od strane Dissala.
Dissalski namesnici: Prvi namesnik Dissalski je Ali Akaraba ibn Agrem koji je posle par godina pustošenja riznice nestao i zamenio ga je Aga Sulejman al Behir. Aga je vladao vodeći se devizom zavadi pa vladaj.
Fedorian I Gospard od Grifonovog Visa, Kralj Godada i Ruka Helmova na Eninoku: Uzdizanje Šabahovo i potonji haos u Dissalu pružio je priliku Baronima da se oslobode Dissaskog jarma. Smeli upad Barona Fedoriana od Grifonovog Visa u kraljevsku palatu, zavrsio se pogubljenjem age cija je glava prezentovana preostaloj Dissalskoj vojsci u sada vec opkoljenom gradu. Novi aga, koji je to tada bio drugokomandujuci, u pregovorima pristaje na povlacenje kako bi sacuvao zivote svojih vojnika.
Oslobodilački rat pretvorio se u rat za tron, kako su druge vojvode pojurile da poloze svoje pravo na tron. Obezbedivši podršku Barona od Dva Čekića tako što mu je spasao decu iz Sabah Omeina, Barona od Četiri Kule tako što mu je dokazao svoju pravdoljubivost I Tomena od Dve Reke tako što je obećao posebna prava Waukeenarskoj crkvi, Baron Fedorijan I Gospard od Grifonovog Visa postaje Godadski kralj nakon bitke ispod Zlatnog grada u kojem je pobeđen baron Srebrne stene koji je ujedno bio i prvosvestenik Yostalov sa saveznicima. Yostalova crkva je zabranjena kraljevskim ediktom.
O Gradovima i selima: Zlatni Grad zauzima centralni deo Doline u Godadu. Prostire se od jednog do drugog zida planina. Velike kamene zidine uzdižu se ka severu i jugu, i završavaju se kamenim grudobranom i prorezima za strelce. Na svakih sto metara nalaze se kule sa ratnim mašinama. Nakon pslednjeg rata zidine su obnovili Bured Gulski patuljci kao deo sporazuma koji obuhvata eksploataciju Godadskih rudnika. Veiike kapije su još nove i sačinjene su od okovane hrastovine debele čitav lakat.
Ulice nisu planirane i svojom izuvijanošću često su zbunile goste i okupatore koji su tražili put do kraljevske palate. Sačinjene su od kamena i obično su na 2-3 sprata, naslanjajući se jedna na drugu. Mali prozori u prizemlju i mnogo veći na spratu omogućavaju svetlosti svežem vazduhu da ulazi. Krovovi su visoki i strmi, uglavnom od drvenih dasaka, a svaki od njih krasi bar jedan visoki dimnjak. Ispod Grada se prostire kompleks tunela koji je po nekima veći i od samog grada što potkrepljuje priče da je nastao davno pre njega od strane nekih davno nestalih bića. Mnogi su ga istraživali i mnogi se nisu vratili... Sada služi kao kanalizacija i omogućava Zlatnom Gradu da bude jedan od retkih koji ne smrde.
Kraljevska palata je tvrđava za sebe. Sačinjena od masivnog sivog kamena, predstavlja impozantan i zastrašujući prizor. Krase je brojne kule i viseći mostovo koji su načičkani zastavama raznih plemićkih kuća i zaslužnih vitezova. Putnici tvrde da je Zlatni Grad najlepši zimi kada ga prekrije sneg.
Sela sva pomalo nalikuju jedno na drugo. Obično se sastoje od desetak kuća, uglavnom kamenih sa strmim krovovima, jednim velikim oborom gde se drži sva seoska stoka i brojnim plastovima sena koji se spremaju za zimu.
O Stanovnicima: Stanovništvo Godada čine poglavito ljudi koji su uglavnom pošteni, radni i drže do časti svoje i svoga gospodara. Putnik namernik dobiće uvek nešto da pojede i mesto u senjaku da se odmori. Na severozapadu se mogu naći i ljudi malo robustnije građe, kojima tu i tamo vire očnjaci ili im je pak koža malčice zelenkasta...
O Politici: Uređenje je feudalno, svaki od Barona je suveren na svojoj zemlji i u teoriji lojalan kralju kojem je dužan da plaća porez i šalje vojsku u slučaju potrebe. 9 barona ili njihovih predstavnika čini savet koji ima veći ili manji uticaj. U suštini savet donosi zakone ali ih kralj odobrava. Često su savet činili predstavnici različitih barona koji su onda funkcionisali slično modernoj vladi gde je svako zadužen za nešto.
U Godadu već dugo vremena postoje dve religije koje se međusobno takmiče za snagu i uticaj. To su crkva Dhotha i Yostala. Pre 4-5 godina na sceni se pojavila i Helmova crkva koja neprekidno jača. Centar se nalazi u Grifonovom Visu za koji se priča da se čak i Helmov Avatar pojavio tamo da svojim prisustvom blagoslovi novu crkvu. Neki čak kažu da je avatar tamo i ostao u vidu kamene statue da zauvek motri na svoje sledbenike. Neophodno je spomenuti i crkvu WaukeenMALI OSVRT NA BITKU IZMEDJU GODADA I DISSALA IZ OBA UGLA
... Rog je odjeknuo u isto vreme kad su prvi zraci sunca pali na oklopljene ratnike. Stajali su na ivici pustinje poređani, brat do brata, otac do sina ... Još jedan dubok zvuk roga ... "Naš čas se bliži.", reče jedan konjanik, duge plave kose "Čas kada umiremo za slobodu i čast"
Momak pored njega ga pogleda. "Hrabre reči Anidrale, hrabre reči u hrabra vremena. Tešiš svoje srce da ne umiremo uzalud. I ja to radim.", reče i pokaza svoju šaku onome kog je oslovio sa Anidral. Rukavica od teške kože ojačana metalnim nitnama i u njoj nežna svilena maramica, prozirna kao izmaglica na Grifonovom Visu.
"Sanarija sigurno misli na tebe", reče Anidral sklapajući oči da zadrži suzu koja je sama krenula iz oka.
"Ne onoliko koliko ja mislim na nju.", uzdahnu mladić.
Negde u daljini začuo se glas zapovednika pešadije. Konjanici su čuli samo delove njegovog, verovatno hrabrog i inspirativnog govora. "Čast... branimo ... život... zemlja ... deca ... hrabro... pasti .. večni život..."
"Toliko krupnih reči će biti izgovoreno u ovom pokolju ... mesto im je više u nekoj knjizi nego ovde. Tužno.", uzdahnu mladić
"Berdone, mnogim stvarima nije mesto ovde i mnogim ljudima nije mesto ovde ali ... takva je naša sudbina. Sudbina ratnika. Mi moramo .."
Zvuk hiljadu strela koje su poletele u daljinu prekide Anidrala u pola reči. Oba jahača se stresoše. "Bar tri stotine mrtvih.", reče Berdon ravnim glasom.
"Više", odgovori Anidral "Čovek se zapita..."
Ovog puta prekide ga glas njihovog zapovednika. "Momci! Sada hrabro! Udaramo njihov bok! Brzo! Juriš!"
Anidralov i Berdonov konj kretoše sami u kas pa zatim u galop ponešeni topotom stotinu drugih konja. Berdon pogleda ka istoku, ka svom Grifonovom Visu. Stegao je svilenu maramicu kao da njom treba da udari neprijatelje ispred. Udario je. I Anidral je udario. Koplja su prelomljena, mačevi u rukama. Štitovi vibriraju od udaraca krivih sablji i teških sekira. Ruka ga boli. Konj se nekontrolisano propinje. Krv se proliva. Anidral se okrenuo i video Berdonov štit kako odleće, video je konja bez jahača. Pogledao je gore ... suza koju je zadržao je sada potekla... svilena maramica se lelujala na blagom povetarcu ... To je poslednje što je Anidral ikada video.
"Šabah il Šabah!", viknuo je Isman. "Šabah il Šabah, lahmi Šabah!", začuo se odgovor iz hiljadu grla. Poterao je svog crnog konja napred između redova dissalske armije i pogledao svakog konjanika u oči. "Danas Šabah želi da budete hrabri. Danas On jaše sa Vama. On želi da budete kao sinovi Ibšabahovi koji se boriše godinama pre nego što padoše!"
Ljudi su upijali svaku njegovu reč. Voleo je mesto koje je imao. Voleo je što je bio ovde, sada, okružen vojskom koju je vodio na Godad.
"Mačeve u ruke, mudrost u glavu, hrabrost u srca! Za Kalifa, za Šabaha, za voljeni vaš Dissal! Napred u sveti rat!"*
Do tada neviđen galop podigao je pustinju ka nebu. Hiljade konjanika je pojurilo ka neprijatelju. Stotine su pale kada su prve strele godadske poletele. Još jedan udar strela i opet padoše mnogi. A zatim udar. Krv, pesak i čelik su se smešali u jedno i začuo se zvuk tela ratnika koji su srećni padali na sveto tlo Dissalsko i postajali jedno sa svojom voljenom pustinjom.