Đerbah al Disal Biser pustinje sa mračnim jezgrom by Avram

 

Najveći grad u celoj dissalskoj pustinji i ujedno prestonica moćnog Dissalskog Kalifata. Grad je nastao u davna vremena, kada je više plemena odlučilo da napusti nomadsko nasleđe i da se nastani pored velike oaze. Vremenom je naselje raslo i počele su da niču sve veće i veće kuće a sa dolaskom vere i prve džamije.

O gradu:

Prva džamija posvećena Šabahu, i ujedno i najveća na Eninoku i danas stoji na centralnom trgu Đerbah al Dissal-a i njeni minareti se ponosno uzdižu. Građena je preko sedam godina i dat joj je naziv "Lahmia Bahil" što bukvalno znači kamen za molitvu. Ovo ukazuje da je i ranije na ovom mestu postojao nekakav oltar na kom je džamija izgrađena. Crkva je okružena kućama uglednih plemića, bogatih trgovaca i visokih sveštenika, koje su i same remek delo dissalske kulture. Ispred Džamije je ogromni trg popločan specifičnom kaldrmom. Svaki kamen koji je ugrađen u ovu kaldrmu ima na sebi uklesan po jedan prizor iz dissalskih verskih knjiga ili iz duge istorije naroda. Trg je nastajao decenijama a prizore je na kamenje urezalo preko pedeset umetnika. Dissalski istoričar Ahmed Almahiz je napisao knjigu "Trg Lahmia Bahil" gde je napisao priču za svaki kamen ugrađen u trg. Ovo životno delo je završio sa svojih 75 godina i umro je dve godine kasnije. U njegovu čast je na ovom trgu podignut spomenik koji stanovnici zovu Sinahi Lahmarim -mudrac koji se moli-. Spomenik predstavlja starca koji kleči okrenut ka džamiji. Niz glavnu ulicu koja kreće od džamije stiže se do Kalifove palate. Palata je nastala kad nešto ranije od džamije a u to vreme je bila kuća u kojoj se sastajalo veće staraca. Vekovima je ta kuća rasla i sada je ogromna palata okružena palmama i potocima bistre podzemne vode. Ispred palate se uvek mogu videti Kalifovi čuvari, elitni dissalski ratnici u koje se primaju samo sinovi plemića.

U ovom delu grada se danas nalаze još dve džamije: Srebrna i Handuk Sidanova.

Srebrna džamija se tako zove jer su spoljašnji zidovi prekriveni srebrnim pločama koje su izrezane u obliku cveta Đerbaha, koji je karakterističan za ove predele i po kom se grad zove. Ploče su povezane srebrnim žicama tako da iz daljine izgleda kao da se srebrna puzavica Đerbaha penje uz zidove. Šest minareta ove džamije su građeni tako da izgleda kao da su srebrna stabla uvijena spiralno oko kamene kule. Unutrašnjost je bogato ukrašena. Zidovi su prekriveni mermernim pločama na kojima su uklesani religijski tekstovi i misli velikih dissalskih umova. Srebrna džamija je i danas mesto na kom se mole pripadnici umerene struje šabahovaca.

Handuk Sidan je bio istaknuti sveštenik tokom vladavine Aziz Farekina, poslednjeg vladara iz Siman-Talibove loze. On je bio vođa velike pobune koja je dovela do nastanka kalifata kakav i danas postoji.
Sidan je izgradio jednostavnu džamiju, golih zidova i prostog oblika. Četiri minareta su jednostavni stubovi izgrađeni od kamena. Handuk je insistirao da religija treba da prati jednostavnost i čvrstinu vojničkog poimanja sveta. Svi visoki sveštenici su tada prestali da drže molitve u Srebrnoj džamiji smatrajući je simbolom prošlih vremena. To se tek poslednjih decenija promenilo i ponovo se začula molitva upućena šabahu kako odjekuje iz srebrom optočenog hrama. Unutrašnjost Handuk Sidanove džamije je jednostavna kao i spoljašnjost. Jedini simbol korišćen u dekoraciji unutrašnjosti je zakrivljeni dissalski mač.

Drugi deo grada je trgovačko-esnafski a lokalci ga zovu Bajami-mahala. Ovde se nalaze najveće radionice iz kojih izlaze najlepši ćilimi Dissala, staklene posude, najskuplji nakit Eninoka i najfinije izrađena oružja u celoj pustinji. Pijaca je puna robe iz svih gradova Dissala ali i ostatka Eninoka. Ovde se može naći sve - od vendskih robova i šeundolskih buba, preko stakla iz Dis-Karema i svile iz svilodola do ulefskog platna i bothwellskog vina. Kuće malih trgovaca i zanatlija se nalaze u ulicama blizu pijace a tu su i kuće ponekog vojnog zapovednika ili nižeg sveštenika. U ovom delu grada postoji preko deset kahvana koje su neprestano otvorene. Najpoznatije su tri kahvane naspram južnog dela pijace koje su bukvalno jedna do druge tako da ih meštani zovu Tri Kocke Rahatluka. U kahvanama Đerbah al Dissala svako može naći dobru zabava za sebe.

Kadahi-mahala je najnaseljeniji deo grada u kom živi većina stanovnika grada. Ovde postoje tri manje džamije koje su slične po izgledu i nastale su tokom Handuk Sidanove reforme pa su jednostavne i neukrašene.

Đerbahala je južni deo grada koji liči na veliki park. Ovde se nalazi jezero oko kog raste Đerbah pa ceo kraj mirše na ovaj cvet. Vekovima stanovnici pokušavaju da što bolje urede ovaj prostor tako da je on sada prepun velikih zlatnih kaveza u kojima veselo cvrkuću ptice. Izgrađeno je i pet prelepih kioska od finog drveta izrezbarenog rukama umetnika. U njima se često mogu videti plemići kako sede i na miru piju kahvu i jedu rahatluk.

Važne ličnosti:

Azan Khabani, jedan od vodećih trgovaca Đerbah al Dissala. U gradu postoji izreka: "Kupio od Azana" koja se koristi kada je neko loše prošao u poslu. Azan je čovek sposoban da nabavi svaku stvar koja se da zamisliti i prodati je po ceni koju teško ko može da zamisli. Nije ni čudo što su njegove mušterije uglavnom bogati stanovnici grada, a čak mu je i kalif dao titulu Dženag-baruk (veliki trgovac) što mu daje pravo da vidi svu robu koja stiže u grad pre svih ostalih.

Safarim je starac koji se često može videti kako prosi na ulicama Đerbah al Dissala. Svaki stanovnik grada ga poznaje i rado pozdravlja - od siromašnih do najbogatijih. Čak je i sam Kalif nekoliko puta poslao sluge da starcu odnesu nešto hrane i stare odeće. Ono što većina, uključujući i Kalifa, ne znaju je da je ovaj starac "organizator" rada najveće gilde u Dissalu - Čatubuka. Centar ove gilde je upravu u glavnom gradu a kraci ove moćne organizacije se šire sve do Althorna. Prosjaci organizovani karavanima odlaze u gradove kada je vreme svečanosti ili velikih verskih zbivanja i tamo zgrću velike sume novca. Članovi Čatubuka često krijumčare razne vredne predmete a ponekad presreću velike trgovačke karavane. Tokom poslednjih deset godina veliki broj bogatih kuća u Dissalu je opljačkano a krivci nikada nisu pronađeni. Većina ovakvih zločina se pripisuje Čatubuku. Fahim nosi titulu "Čatubaš" i samo desetak ljudi u vrhu organizacije zna ko je on zapravo.

Fatim Bahan, gradski muftija. Prvi glas koji stanovnici čuju svakog dana. Glas i volja Šabahova u Đerbah al Dissalu. Nedavno postavljen na ovo odgovorno mesto. Od detinjstva je pripreman da postane sveštenik i njegov otac - šeik jedne od oblasti u unutrašnjosti Dissala je odvojio veliko bogatstvo kako bi u tome i uspeo. Od petnaeste godine rastao na Kalifovom dvoru i postao dobar prijatelj njegovog sina - sadašnjeg Kalifa. Ima ogroman politički uticaj u Dissalu i veliki je progonitelj "umerenih" Šabahovaca. Napisao je dosta knjiga ali zabranio je bar tri puta toliko.



Glasine:

Azan Khabani sarađuje sa južnjačkim trgovcima koji veruju u pagansku boginju Waukeen.

Fatim Bahan je upao u dugove i pozajmio je novac od ozloglašenog Čatubuka. Zbog toga ova organizacija ima oslona u Šabahovoj crkvi.

Sprema se smaknuće kalifa koje organizuje nepoznata grupa Dissalaca.

Kalif je mrtav a vlast je preuzela crkva, koja se trudi da prikaže da je on još uvek živ.