 |
|
Na severu, između Dissalskih pustinja i istočnog mora, između dve reke, južno od Tobanovog dola, nalazi se grad Har'gíriyeth. Ovaj grad je nastao pre nekih pedesetak godina, a osnovali su ga izbeglice iz Dissalskih zemalja. Naime, neki ljudi veruju, da Šabah nije stvorio ostale rase da služe čovečanstvu kao bezumne sluge, nego da su sve (humanoidne) rase jednake i da treba da žive u skladu i harmoniji, služeći Šabahu. Isto veruju, kako Dissal ne bi trebao da ratuje, samo kako bi ubijali nevernike, štaviše, po njihovom mišljenju, ne bi trebalo da bude ratova uopšte. Dissal bi trebao da postane garant svetskog mira, kad je već tako moćan i napredan u odnosu na sve ostale države Eninoka. Čak neki govore i o slobodi veroispovesti. Oni misle, da je ubijanje nevernika i primoravanje svih mogućih ljudi, da postanu Šabahove sluge, kontraproduktivno. Ako neko ne veruje u jedinog istinskog boga, zar će ga ubilačka vojska ubediti? Oni su ti, koji kažu: PA NARAVNO DA NE!!!
Zato su oni postali opozicija celoj crkvi, Dissalskoj vlasti i svim vernicima, koji im služe. Naravno, skrivaju svoje ideje od šire javnosti, retko kome ispovedaju svoje revoluciarne misli. Ipak je to Dissal, teokratija bez i trunke ljudskih i ostalih prava, gde oni, koji razmišljaju drugačije, mora da služe silama zla. Zato su odlučili da svoje ideje ostvare negde drugde. Zato su jedan po jedan, kao trgovci, ratnici i evangelisti napustili svoje domove i otišli prema unapred ugovorenom mestu. Lokacija tog mesta se širila među slobodoumnim ljudima poput tračeva među babama. Sa sobom su poneli mnoštvo robova, koji su na kraju tog dugog puta postali slobodni. Svoje novo naselje su osnovali daleko od svih, trudeći se da bude na nepristupačnom mestu. Zato je malo dalje od obe reke, a ne na jednoj od njih. Istina, mogli su otići dalje na sever, ali svaka hrabrost poznaje granice zdravog razuma, jer inače nije hrabrost, nego prosta glupost. Očekivajući odgovor od Dissalskih vojski, čim su sagradili svoje nove kuće, napravili su i palisadu.
Svakog dana, novi karavani su pristizali u logor, koji je postepeno počinjao da liči na grad. Dolazeće bivše robove nije obradovao veliki natpis koji je visio na ulazu: "Šabah il Šabah!", ali nastavak im se već svideo: "Smrt ropstvu, živela Sloboda!" i "Neka Šabah pomiri narode sveta!". Ovaj pokret, sada zvan Mladi Dissalci, donosio je preporod Dissalske vere i društva. Njihov vođa, Hamid al-Sayyid ibn Kemal, ima nameru da oslobodi svet od netrpeljivosti, kako rasne i verske, tako i nacionalne i sexualne. Ostali su manje radikalni sa svojim idejama o slobodi i ravnopravnosti, ali ga ipak prate na teškom putu do raja na zemlji. Jer to je verska pozadina Mladodissalskog pokreta, da mrtvi ostaju mrtvi, da Raj ne čeka na nas tamo negde u nebesima, nego ga mi treba da izgradimo sa svojim radnim rukama i umovima, prihvatajući i koristeći beskonačnu mudrost Šabahovu. A Šabah nije stvorio nijedno iole inteligentno biće da bude bezumni rob.
Za koji mesec, došla je prva Dissalska vojska. Stali su ispred naselja i nisu ni mrdnuli sat vremena. Onda su poslali dvoje ljudi da istraže mesto. Ljudi su uvideli, da moraju da se ponašaju, kao kod kuće, jer inače će ih vojska poklati. Naravno, al-Sayyid je uzeo mač i potrčao prema "hijenama u lavljem ruhu", kako ih je nazivao, ali trojica su ga odneli u jednu kuću i držali ga tamo, dok Dissalci nisu otišli. A oni su tu prespavali, ostavili namesnika, skupili porez i otišli, ostavljajući tu desetak svojih ljudi, "da štite selo od oraka i drugih nepriljatelja Dissala". Dve nedelje narod se prepirao među sobom, ne znajući, šta da radi. Ako i dalje trpe namesnikovu vlast, izdaće svoje principe, svoju veru. Ako se odupru, na njih čeka sigurna smrt na oštrici mača. Konačno, Hamid al-Sayyid je održao svoj slavan govor na trgu i narod je podivljao. Stotinjak mladića je srušilo kuću, koju je namesnik uzeo za sebe, ubilo ga i sve njegove vojnike, osim dvojice, koji su se predali. Kasnije su njih dvojica pušteni da odnesu vest "Kalifu i ostalim zlotvorima i nepriljateljima prave vere".
Od tog dana, pa dok kameni zid nije sagrađen oko grada, Har'gíriyeth nije oka sklopio. Svi su radili u kamenolomu, koji je bio 150 milja (250 km) prema jugu. Srećom, imali su nekih pedesetak sveštenika, i mnogi od njih su bili dosta iskusni sa mađijanjem oko kamenja. Oni su velikim delom zaslužni za postojanje velikog kamenog zida oko Har'gíriyeth-a.
Za nekoliko meseci, koliko je trebalo da ona dvojica odnesu vest i da vojska stigne, stigli su Dissalci. Usledila je bitka, u kojoj su Har'gíriyećani odbranili svoje nezavršene zidine od vojske dvaput veće od njihovog celog stanovništva. Za ovo je delom zaslužan Goran Plavi, lutajući mag, prvi ne-dissalac, koji im se pridružio. Njegove munje i vatrene kugle su pomogle skoro kao i njegova iluzija plavog zmaja, koja je oterala stotine vojnika. Otad, magijske naprave svih vrsti se koriste u odbrani grada od čestih Dissalskih napada.
O gradu:
Sam grad ima govorno ime, jer Har'gíriyeth znači "kuća slobodnih" na dissalskom. Planski je građen tako da ima kružan oblik sa trgom na sredini i kružnim zidom okolo. Zid ima četiri kule, po jednu na svakoj strani sveta. U severnoj i dan danas obitava Goran Plavi, tu kulu obeležava plava zastava, na kojoj su prekrštene dve srebrne munje. Na ostale tri se vijori Har'gíriyethska zastava: srebrni novi mesec na crnoj pozadini sa motom grada ispisanim ispod srebrnim slovima na draconicu: "Sloboda, Jednakost, Mir - to je Volja Šabahova". Reč "Šabah" je, naravno, na dissalskom i ima u pozadini nekih sitnih srebrnih zvezdica, sasvim nevidljivih sa daljine.
Trg: Trg u centru je živo srce grada: tu se održava pijaca, tu se saziva Gradski Savet, tu se primaju strani gosti, tu nastupaju komičari i muzičari. Na sredini trga je kružno kameno postolje, na kojem stoji Prvi Gradski Savetnik kad zaseda skupština. Odmah do je česma Izvor Mladosti, jedno umetničko delo vredno tisućletnog vilenjačkog glavnog grada. Mnoštvo malih kamenih likova mlade dobi trčkara okolo na malom šumskom ostrvu sa omanjom planinom, sa koje se spušta potok do mora. To je gornja posuda, iz koje se voda sliva na hiljade malih slivnika u dolnju. Obe posude su okrugle, a za slivnike kažu da su baš kao vilenjačke uši. Cela stvar je visoka tri i prečnika četiri metra.Akademija: U gradu je najveća zgrada ona Akademije. Tu je odmah do trga. Ovo je institucija višeg obrazovanja svih smerova. Ima osam stvarnih smerova: Visoka Teološka Akademija, Akademija Matematike i Fizike, Akademija Lepih Umetnosti, Akademija Primenjenih Umetnosti, Akademija Arkanih Nauka, Akademija Filozofskih Nauka i Istorije, Vojna i Diplomatska Akademija i Visoka Akademija Trgovine i postoji još Akademija Društvenih, Prirodnih i Božanskih Nauka, koju studenti prosto zovu Akademija Neopredeljenih, gde se predaje ama baš sve i svašta. Sve to se nalazi u zgradi ne većoj od prosečne gospodske vile, ali zato ima četiri sprata i toranj. U tornju je mehanički sat sa četiri lica i malim zvonom, delo gnomova i patuljaka sa Akademije Matematike i Fizike, a iznad je i vetrokaz. A odakle tolika akademija u tako mladom i malom gradu? Pa, to je ustvari razlog zašto ljudi dolaze ovamo, jer ovde nijedan naučnik ne mora da strepi od verske kritike ili progona. Setite se samo Kopernika, Galileja, Sokrata i svih ostalih koji su glavom platili za ono što su pridoneli nauci na našoj planeti Zemlji. Ima toga i na Eninoku.
Crkva: Preko puta trga se nalazi džamija Mir i Mudrost Šabahova. Ima samo jedan toranj, ali taj je viši od onih na zidinama. U početku i ovde su ljudi bili pozivani na molitvu vikom, ali muftiji se dopao jedan instrument, gong, a i ne-dissalci su se žalili, pa danas pet puta na dan gradom odzvanja zvuk četiriju gongova na vrhu tornja. Ponekad zvuk zvona, kako odzvanja tačno vreme, poremeti zvuk gonga, ali niko još nije pomislio da sinkronizira taj orkestar.
Ne-dissalci danas čine petinu celokupnog stanovništva grada. Došli su odasvud, kad su čuli za slobodoumlje, koje vlada među ovim sinovima pustinje. Neki su iz Mirrimbara, neki is Bothwella, neki iz Vendije ili Tobanovog dola, ali najviše ih je ipak iz Dissala. Tu mogu da se nađu sve površinske humanoidne rase, jedino nema divova i zveroljudi. Ima oraka, hobbita, patuljaka, vilenjaka, mešanih rasa, pa i par gnomova. Većina ljudi, koji su postigli nešto na polju arkane magije u Dissalu je izbeglo ovamo glavom bez obzira, dok ih još nisu kamenovali.
Ostala teritorija:
Izvan grada su oranice i manje-više to je sve. Na obe reke su ribarske kuće, mada na oba mesta zajedno ima jedva dvadesetak ljudi. Tu je i Hamidov grob označen malim kamenim stubom sa dissalskim natpisom "Stojte, zveri Dissalske! Neka vas Šabahov gnev zaustavi na svom putu da porobite narod mog voljenog grada, inače ću morati ja sam da ustanem i da vas povedem sa sobom u mir mrtvačkog ležišta. Šabah il Šabah!" Osim toga ima još jedan jedini salaš, ali to je jedno krajnje dosadno i skriveno mesto, nije vredno spomena. Sam grad je rastao brzo, ali nije mogao da se širi zbog zidina, pa je rastao u vis. Koristivši se znanjima iz Dissalske, vilenjačke i patuljačke arhitekture, ovaj maleni grad ima zgrade na dva, tri ili čak četiri spratova i svi imaju duboke podrume ispod cele zgrade, gde uglavnom žive patuljci i onih par gnomova. Jedan po jedan, sve prvobitne zgrade grada su srušene i ponovo podignute, osim džamije, a Akademija je stara tridesetak godina.
O vlasti:
Gradom vlada Gradski Savet, koji se saziva kadgod više od sto ljudi pomisli da ga sazove. Skupština (ili sabor, parlament, forum, agora ili šta vam volja) se skuplja trećeg dana po sazivu, kad su već sigurno svi čuli za saziv. Svi građani, koji odu na trg tog dana, čine Gradski Savet. Jedini izuzetak su maloletnici. Tog dana pijaca ne radi na trgu i vojska opkoli mesto, puštajući unutra samo one, koji imaju isprave, male drvene ploče sa grbom grada na njima sa imenom građana. Tu se drži rasprava, koju predvodi Prvi Gradski Savetnik, koji ima istu funkciju, kao predsednik skupštine: daje reč, sprovodi kućna pravila, otvara i zatvara zasedanje Gradskog Saveta. Prvi Gradski Savetnik se bira glasanjem na trgu i isto tako se smenjuje, ako dosadi narodu. Šta god da se izglasa na trgu od strane građana, postaje zakon. Neki sa Akademije govore o jednom svevišnjem pravnom aktu, koji bi trebalo doneti, koji bi do neke mere ograničio moći saziva građana. Zvali bi taj zakon Državotvornim i njega se ne bi moglo tek tako menjati i u njemu bi pisalo, šta se sme i šta se ne sme uraditi putem glasanja. Jer da, recimo, ljudi odluče da je odsad Dissalska jedina priznata vera u gradu a da su ostali vernici bogohulnici, sektaši i zlotvori koje treba pobiti, onda bi to bio zakon i Har'gíriyeth bi bio isti kao Dissal protiv kojeg se bori. Vlast nad Har'gíriyethom je zasad dosta nestabilna, a onaj ko je zaista poseduje je Mladodissalski pokret, danas zvano Bratstvo Slobode i Mira. Njihov vođa, Brat Osloboditelj/Mirotvorac, Tahir ibn Yusuf al-Sibhar, vodi spoljnu politiku države i to službeno, ali niko se ne žali zbog toga, što čovek bez političke funkcije pregovara sa susednim državama.
Stanovnici:
74% ljudi, 15% patuljci, 6% vilenjaci i 5% ostalo, što podrazumeva gnomove, polu-orkove, polutane, orkove i čak par likantropa iz Tobanovog dola. Svi oni pokušavaju da žive u skladu i harmoniji, ali uvek ima prepreka. Najčešći problem su sukobi oraka i polu-oraka sa patuljcima, a ovi ljudi dissalske vere nekad preteraju u veličanju svog boga, pa ostalima pregore osigurači, opet najčešće orkovima. Ali zato čak 30% stanovništva su studenti Akademije, pa se ti problemi svode na iritaciju i poneku svađu umesto da se ljudi potuku ili poubijaju. Drugih 55% su zemljoradnici, ribari i zanatlije, a preostalih 15% su trgovci.
Važne ličnosti:
Hamid al-Sayyid ibn Kemal, preminuli vođa Mladodissalskog pokreta (danas Bratstvo Slobode i Mira). On je vodio ljude pri osnivanju grada Har'gíriyeth. On je smislio tačnu lokaciju i tlocrt grada, a neki mu pripisuju i stupanje u kontakt sa Goranom Plavim i njegovo pridobijanje za saveznika. On je pravi liberalni socijaldemokrata, da se kodistimo modernijim izrazima. Ceo svoj život je ubeđivao ljude da su jednaki i da treba da sarađuju za dobrobit čovečanstva i svih ostalih rasa, kako bi Šabahov blagoslov sišao sa nebesa u naša srca i da nas nauči ljubavi, miru i mudrosti. Uvek je na trgu predstavljao slobodoumlje, toleranciju, odgovornost za siromašne i veru u svetski mir, a u međunarodnoj diplomatiji je bio pregovarač i govornik bez premca. On je postigao primirje sa Slavkanom Medvinom od Tobanovog dola koje traje već podosta dugo, odkad je Slavkan odlučio da smrvi ovaj "Dissalski" grad, dok još nije ojačao. Inače je Hamid za života isto tako osuđivao Slavkanovu nameru da krene u sveti rat u službi slavenskih bogova kao Dissalski rat protiv svih nevernika. "Ti bi samo ubijali, ti ziloti i tirani", imao bi naviku da kaže. Umro je od starosti pre nekih desetak godina. Sahranili su ga u pravcu Dissala, da ih brani od tog svekolikog zla.Goran Plavi, mag poreklom iz istočne Vendije, isprva zvan Goran Plavogorac (jer je poreklom sa izvesne Plave planine - neka beznačajna planina bogovima iza leđa), je učio magiju od jednog maga u Silverglade-u i pokazao se kao talentovani mladić, što se tiče iluzija. Vremenom je postao veliki iluzionista, ali nije zapostavio ni ostale škole magije. Dok nije postao službeni ratni mag Har'gíriyethske odbrane, uvek je bio švorc (oprostite mi na prostom rečniku), ali od tada je dobijao velike novce i sve ih je uložio u Akademiju Arkanih Nauka, čiji je bio profesor i dekan preko trideset godina. Pre koju godinu je izjavio da je na samrti i povukao se u svoj toranj, gde završava svoj životni rad, koji se sastoji od dvadesetak rukom pisanih knjiga o iluzijama, magiji i o njegovim mnogim putovanjima i avanturama, još dok je išao u svoje misije u Dissal da sabotira napade na Har'gíriyeth. Baš je voleo da tim Dissalskim vojskovođama stvara iluzije Šabaha, kako im govori da ne idu na Har'gíriyeth. Još i danas bi to radio, da nije na samrti, jer uvek upali.
Tahir ibn Yusuf al-Sibhar, Brat Osloboditelj ili Brat Mirotvorac, vođa Bratstva Slobode i Mira je, u stvari, glavni u gradu. On je taj, koji vodi spoljnu politiku države i koji najviše usmerava javno mnjenje. Njegov san je ujedinjavanje svih suseda Dissalskog Mora u jedan jedinstveni savez protiv tih agresora, ali zasad još nije postigao bog zna šta.
Rao Muntok, zindonski sveštenik poreklom iz zindonskog sela Džoparovo na severu Vendije i profesor na Akademiji Filozofskih Nauka i Istorije i na Visokoj Teološkoj Akademiji. On je najstariji profesor na celoj Akademiji sa svojih 87 godina (vilenjaci i patuljci i nisu baš predstavljeni ovde, tu su pre svega ljudi), a važi i za najmudrijeg. Predaje Istoriju Venda i Vendije, Istoriju Zindona i Gankhona i Istoriju Ljudske Filozofije, ali nije nam zanimljiv samo zbog toga. On je, uz pomoć svojih kolega profesora, ubio Vlastimira Besmrtnog, ko je bio student Akademije Arkanih Nauka i lich iz Vendije. Taj prokletnik je pokušavao da stekne i iskoristi znanje i mudrost Akademije za zlo, ali Rao je otkrio to i, posle godina napornog rada, našao je njegovu filakteriju i okončao njegove dane na Eninoku. Srećom, filakterija nikad nije stigla na Bujan, kako je Vlastimir planirao, nego ju je Rao našao i uništio kod jednog trgovca u Dvogradu. On je zaslužan i za zakon po kojem se mrtvi u Har'gíriyeth-u obavezno spaljuju. Ovaj zakon je donet koju godinu nakon što je Hamid al-Sayyid ibn Kemal umro. Skoro svaki dan se viđa ova, za ove krajeve neobična ceremonija spaljivanja tela na obali jedne od reka. Reformisana Dissalska vera, izgleda, nema ništa protiv toga. Inače, Rao je i mentor izvesnog mladog zindonskog sveštenika Tilaka Thakura, kog je, zajedno sa njegovim kolegama sa teologije, odveo na Outlands, kako bi videli malo sveta. Oni se nikad nisu pojavili na dogovorenom mestu sastanka, kad je došlo vreme povratka, pa se pretpostavlja, da su mrtvi. Plan je bio, da oni tu pobiju neke đavole, ali izgleda, da se nešto drugo dogodilo. Inače, taj Tilak je bio jedini, koji je studirao Istoriju Zindona i Gankhona u zadnjih deset godina.Anastrianna Amakiir, vilenjakinja iz Tobanovog dola, profesor Akademije Lepih Umetnosti i Akademije Primenjenih Umetnosti. Ona je zaslužna za izgled ulica Har'gíriyeth-a, a to podrazumeva pravu botaničku baštu umesto prostog drvoreda, dvobojne cvetne i geometrijske motive na kamenom putu (sivo na belom), uljane slike po Akademiji, česmu Izvor Mladosti na trgu itd. Ona je potpuno apolitična, došla je ovamo, jer je čula da se gradi novi grad i postigla je velik uticaj na lokalnu arhitekturu. Naravno, nikad ne bi došla, da nije imala svog starijeg brata Sovellisa, ko je veteran iz ratova sa orkovima i zveroljudima, jer "tim Dissalcima se ne može verovati". Od 50 godina, odkad postoji grad, ona je bila tu 46 i vidi se. Ulice su šire, nego što je Hamid planirao.
Sovellis Amakiir, profesor Har'gíriyethske Vojne i Diplomatske Akademije, Odsek za Ratne Veštine i Taktiku, stariji brat Anastrianne Amakiir. Došao je u Har'gíriyeth pre nekih pedesetak godina kao oružana pratnja svojoj mlađoj sestri. Prvih 30-ak godina je tu proveo kao njena senka, izvlačeći svoje skimitare na svaki sumljivi šum. Kad je prvi put stigao u tadašnji kamp, današnji grad, izveo je jednu malu predstavu, kako bi ljudima bilo jasno, ko i šta je on. Uzeo je bakrenjak iz svoje kese i bacio ju je u vis. Kako ona pade, on ju šutne da odlete još puno više i uze onda luk i strelu i puca u vis. Leti strela, on ode tri-četiri koraka na levo i uhvati je nad glavom, kako ona pade. Sa vrha strele skine - bakrenjak! Pogodio je bakrenjak! Ne rekavši ni reč, vrati on strelu i bakrenjak na svoja mesta i nastavi svoj put. Usput mu sestra reče:
"Baš si morao to da uradiš! Kako ćemo sad da saznamo, šta su naumili ovde, nema šanse da iko razgovara sa nama!"
"Euj, cela ova tvoja ideja o dolasku među Dissalce je čista glupost! Došao sam s tobom samo kako bih ubio neke od njih kad pokušaju da te prodaju u ropstvo!"
...
Trebalo mu je tih 30 g. kako bi se navikao na ideju da ovi "Dissalci" nisu oni Dissalci. Jednom prilikom je izašao na trg i obratio se narodu:
"Ljudi! Patuljci i gnomovi! Narode Har'gíriyeth-ski! Gledao sam vas kako se borite protiv vojski moćnog Dissala i kako izbegavate poraz veći deo svojih kratkih života! I mogu da vam kažem slobodno: nemate pojma o umeću ratovanja! Jedini razlog što još niste istrebljeni je da imate ove zidine i čarobnjaka! To jeste dovoljno za opstanak, ali ako hoćete pobedu, morate da naučite da se borite kao razumna bića! Pođite za mnom i ja, Sovellis Amakiir, veteran rata protiv oraka i zveroljudi, učenik velikog Thingola od Srebrnog Hrasta*, ću da vas izučim umeću mačevanja i gađanja lukom i strelom, barem koliko uspete da naučite za svojih kratkih života!"
Otad je izučio mnogo mladih ljudi tim umećima. Kasnije je postao i profesor istog, a pre desetak godina i glavni gradski vojskovođa. Neki nisu zadovojni time, što ne veruje u Šabaha i nije čak ni čovek, a vodi Šabahovu istinsku vojsku, ali ne usuđuju se da mu išta kažu, a ni ne znaju nijednog boljeg ratnika i borca od njega.
*Niko ne zna, ko je taj Thingol i niko se još nije usudio da pita. Njegova sestra ne zna, Sovellis je dosta tajnovit o svojim godinama učenja.
Glasine:Goran Plavi ne umire, nego je odlučio na stare dane da se odupre sve snažnijem pozivu smrti i da postane lich. On pravi svoju filakteriju u sigurnosti svog začaranog tornja i kad završi sa tim, u sledećom bitci će da umre herojski, kako bi se njegovo mrtvo telo regenerisalo negde drugde i kako ne bi izazivao sumnju...
Sledeći Dissalski napad će doći sa mora...