Istorija:

Još od pamtiveka su na ovim prostorima živela plemena koja su naseljavala ostrvo Bel-Berha. Vremenom su na ostrvu počele da niču prve zidane kuće a dolaskom nove vere podignuta je i prva džamija. U tom prvom periodu svog nastanka Dis-Karem je bio mirno naselje puno ljubavi prema umetnosti i prema Shabahu. Kada su sveštenici Shabahovi po prvi put pozvali na sveti rat, sve se promenilo u Dis-Karemu. Neki od najkrvavijih ratova protiv nevernika vodili su se baš na ovim prostorima. Neorganizovani i slabo naoružani, neznabožci su brzo poklekli pod naletima dissalske konjice. Veliki broj zarobljenika iz tih okršaja, doprineo je ekonomskom razvoju grada. Tada počinje period naglog porasta broja stanovnika, jer su se cela plemena doseljavala ovde, očekujući bolji i lagodniji život. Kako su novi doseljenici dolazili, grad Dis-Karem je rastao i postajao jedan od većih gradova u Dissalu. Neki od došljaka bili su nezadovoljni pravilima koja vladaju u gradu pa su odlučili da osnuju sopstveno naselje. Njihov predvodnik bio je Felhad Ehanul pa je novo naselje, koje se nalazi istočno od glavnog grada, dobilo ime po njemu - Felhada. Dugi niz godina ova dva naselja imala su odvojenu upravu, sve dok na mesto šeika nije došao Rahzem al Thanar. On je imao veliki uticaj na tadašnjeg kalifa i ovaj je na njegov nagovor pripojio naselje Felhada, dis-karemskom šeikatu. Rahzem je isposlovao da pod njegovu upravu dođe i gvozdena peščara i tako je nastao veliki šeikat Sad-Rahzem. Naredni šeici održavali su ono što je Rahzem stvorio, ali svaki od njih dodao je bar nešto svoje. Novu čaršiju, džamiju, kahvanu ili pak neku uredbu, zakon ili pravilo. Tako se Sad-Rahzem neprestano menjao, rastao i napredovao. Tako je i danas.




Sadašnjost:

Sad-Rahzem je prelep i živopisan deo pustinje oivičen pustinjom na istoku i Malvasijskom dolinom na zapadu. Sad rahzem se sastoji iz četiri, međusobno različita, dela:

Svehali je prvi deo Sad-Rahzema i ujedno najmanji. Osim peska, peščanih dina i nekolicine privremenih nomadskih naselja, ne postoji ništa što bi privuklo putnike na tu stranu. Za ovaj deo pustinje neki veruju da nije deo Sad Rahzema, ali činjenica je da šeik ima nadležnost ovde.

Gvozdena peščara je dobila ime po neobičnim komadima gvožđa koji vire iz peska i daju zastrašujuć izgled pustinji. Postoje mnoge teorije o nastanku ovih komada ali nijedna nikada nije potvrđena. Pleme koje sebe naziva "prokletima" luta ovim delom pustinje a govorka se i o malom naselju u kom su kuće napravljene od gvozdenih krhotina. Ovo pleme je poznato po izradi specifičnih mačeva kakve ne pravi niko na Eninoku. Ovi mačevi, kod "prokletih" imaju posebno mesto u životu jer svaki dečak mora napraviti jedan, kako bi bio smatran muškarcem. Iako nisu izdržljivi u borbi, "mačevi prokletih" su zbog zanimljivog izgleda vrlo traženi i ako se jedan pojavi na nekoj od pijaca u dissalskim gradovima, proda se brzo i po velikoj ceni. Pleme prokletih je malobrojno i kako ne napadaju karavane i prolaznike, vladari Sad-Rahzema im već vekovima dozvoljavaju da žive u Gvozdenoj Peščari.


Felhada je drugo po veličini naselje u Sad-Rahzemu koje je poznato prvenstveno po svojoj pijaci gde se mogu kupiti neki od najjačih i najboljih robova kao i roba pomalo sumnjivog porekla. Nalazi se istočno od glavnog grada, Dis-Karema i staro je gotovo koliko i on. Glavno odmorište u Felhadi i ujedno jedina kahvana je "Karađoz", u kojoj su svi dobrodošli (isključujući pse, patuljke i ostale niže rase). U ovoj kahvani se sklapaju neki od najtajnijih poslova u Dissalu. Čatubuk je prisutan u Felhadi i odavde se vode svi poslovi vezani za celu okolinu. Primećeni su i povremeni pokušaji južnjačkih gildi da se uvuku u Felhadu i započnu svoje poslove. Sve što se u glavnom gradu sprečava ovde naprosto cveta, pa zato Felhadu često nazivaju i "Senkom Dis-Karema". Ovim naseljem vlada Šeikov poverenik, koji rešava sva pitanja vezana za naselje.


Bel-Berha je ostrvo koje leži u sredini Sad-Rahzemske oaze a na njemu je podignut grad Dis-Karem (pustinjski cvet, diss). Grad je oivičen visokim zidom koji je iste boje kao i pesak pa se iz daljine teško primećuje. Glavna čaršija je napravljena od kamenih ploča u obliku latica ruže i kako ide u krug, deli grad na dve mahale - unutrašnju u kojoj žive bogati trgovci i plemići i spoljašnju gde žive slobodni građani.


U unutrašnjoj mahali u samom srcu grada, nalazi se džamija koja dominira velikim trgom. Građena je u starom stilu, pre Handuk Sidanove reforme, i bogato je ukrašena filigranskim pločama sa prikazima Nedžadiss-a (nebeska pustinja, diss. - raj). U sklopu džamije je i kupatilo u kom se čiste telo i duh, a ispred se uzdiže prelep spomenik. To je velika fontana u obliku ruže pozlaćenih latica, niz koje se sliva voda. Fontana oduzima dah svakom prolazniku a odblesak jutarnjeg sunca zaslepljuje svakog ko se nađe na trgu. Ukoliko niste čovek, ne preporučuje se ulazak na ovaj trg koji se smatra svetim tlom. Na njega smeju da kroče samo ljudi pa zato ovde sve poslove obavljaju plaćene sluge a ne robovi.
Nedaleko od džamije uzdiže se i mala utvrda u kojoj je smeštena gradska straža. Gradski stražari naoružani su mačevima i kopljima. Obučeni su u odeću koja je satkana od fine crvene svile dok na glavi nose turbane koji su takođe crvene boje. Ponekad stavljaju i prsni oklop - čelični disk sa ugraviranim simbolom ruže, koji se veže kožnim remenovima.
Najbolja kahvana u gradu nalazi se ovde i zove se "Fildžan". U njoj se okuplja elita Dis-Karema (kako elita u smislu bogatstva tako i intelektualna elita). Vlasnik je Elum Fahil, koji je nekada bio poznat kao odličan pisac. Zidovi njegove kahvane ispisani su prelepim stihovima iz mnogih dissalskih pesama.
U unutrašnjoj mahali se nalazi i veliki šeikov šator. Po mišljenju pojedinaca, šeik smatra da će življenjem u šatoru pokazati narodu da ne želi da od njih krade i živi od toga, dok drugi smatraju da mu je tako jednostavno udobnije. Neki opet vele da je to privremeno dok se ne izgradi palata.



Spoljna mahala je nešto prljavija i manje blještava od unutrašnje. Njen najbitniji deo je velika pijaca, mesto gde se može kupiti svila (koja dolazi iz Svilodola u Malvasiji), robovi, i mnoge druge potrepštine. Sa ove pijace kreću karavani ka Shezbahu i odnose, u kalifatu cenjene, Dis-Karemske proizvode od stakla. Za "pijačne poslove" je zadužen poseban službenik - Fedunar, koji uvek ima dva ili tri pomoćnika. Fedunar pazi da na pijaci nema kradljivaca i drugog "nepoštenog sveta" i tu je da rasporedi sve trgovce i njihovu robu. On reaguje i u slučaju da neki trgovac prevari kupca ili ga na drugi način ošteti. Zbog ovoga se u Dissalu ova pijaca naziva "poštenom pijacom". Svaki pokušaj krađe, prevare ili otimačine kažnjava se po strogim gradskim zakonima. Šeici su godinama pokušavali da uvedu prisustvo Fedunara i na felhadskoj pijaci ali bez uspeha.

Pored pijace se nalazi niz malih, neuglednih kahvana, koje su po ceo dan pune trgovaca. Neke od njih su "Srebrna Dina", "Rahmetli Fedunar" , "Haldžak Duvan" i druge... jeftin duvan, kahva i rahatluk su sve što ove kahvane pružaju a to je i sve što gosti traže ...

Ovde je i takozvana "Velika Džamija" koja je ime dobila jer je zaista ogromna. Njena osnova je jednostavan pravougaonik, a zidovi su jednobojni i ravni. Za svakog poznavaoca dissalske arhitekture ovo je dovoljno da shvati da je nastala tokom Handuk Sidanove reforme. Njena namena je bila da primi što više vernika kako se nijedan član zajednice ne bi osetio zapostavljenim. Čak i danas je ona sasvim dovoljna da zadovolji verske potrebe cele spoljne mahale.


Bitne ličnosti:

Al-Behar Ferizzi je trenutni šeik Sad-Rahzema. Vlada pošteno, smireno i sigurno. Svaka njegova odluka je promišljena i dobra za narod. Javna je tajna da je on janni čiju lampu čuva Kalif. Zanima se izradom filigrana, pletenjem ćimilma i pisanjem, jer ga te stvari opuštaju. Zagovornik je umerenog pristupa religiji i bori se za vraćanje starim vrednostima.
Isman ibn Al-Behar Ferizzi je šeikov sin. Al Behar je u jednom od pohoda protiv pagana, pronašao bebu, koju je poneo sa sobom i odgajio kao svoje dete. Od tada je prošlo dvadeset i četiri godine, a Isman je izrastao u mudrog i poštenog čoveka. Dobar je mačevalac i konjanik, pa ga Kalif često poziva da vodi njegovu konjicu u rat.
Laraif je trenutni fedunar velike pijace. Nizak, punačak i uvek nervozan. Slepo odan šeiku i voli da obavi svoj posao kako treba. Došao na položaj nakon deset godina na mestu pomoćnika fedunara. Iako deluje nesposobno, uspeva da održi red na pijaci i to zbog velikog broja doušnika.
Elum Fahil, vlasnik "Fildžana" i poznat književnik. Njegova dela se čitaju čak i u zemljama do kojih pesak ne seže. Dva najpoznatija dela su mu kolekcija nomadske poezije "Pesme slobodnih ljudi", i "Kopita u pesku", knjiga o velikom pohodu dissalske vojske na jug.




Glasine:

Govori se da će uskoro početi izvoz robova u neki od emirata u unutrašnjosti i da čatubuk smera da uplete svoje prste u taj posao.

Trgovci pominju Gvozden-derviša, biće sazdano od gvozdenih lanaca, koje je viđeno kako hoda kroz ove predele i napada karavane. Zvanični stav Kalifata je da su za napade i pljačke odgovorni "prokleti"

Isman je viđen na dva mesta u isto vreme. Neki kažu da ima dvojnika dok drugi tvrde da ni on nije čovek već ko zna kakvo biće.

Laraif sarađuje sa čatubukom.

Šeik ne veruje u Shabaha već se klanja idolima pagana sa juga.

Šeik se sprema da proglasi Sad-Rahzem nezavisnim od Kalifata.