O sebi:
Rođena od oca Gabriella Rochewalla, izgnanika na Severu, potomka loze Op Rocche, vladara od starine i majke Uwelle Kazimierz, varvarske princeze, mlada Yvonne je rođena kao prvo dete, koje je po poročanstvu trebalo biti muško. Nezadovoljan, otac je bebu izneo na zimu, kao što običaj nalaže sa musškim potomkom, da bi se proverila črvstina i snaga krvi, nadajući se potajno da će crvenokosa beba (rođena sa gustim loknama crvene kose) umreti. Na njegovu žalost, dete je preživelo. Ogorčeni Gabriell koji je ceo životni vek proveo moljakajući lokalne moćnike da mu posude vojsku, pare i pomoć kojom bi se vratio u Planine želeo je sina i naslednika, nekog koga bi mogao da trenira i usadi mu težnju za povratkom. Plašeći se vračara i proročanstva, ćerku je nazvao Yvonne (u prevodu sa staro Swei-Ar jezika znaci Ratnik-ca), ali je terao dalje. Rođene Darrena, mlađeg brata Yvonn, zamalo nije ubilo Uwelle. Majka je preživela, ali dete nije doživelo treću zimu. Sad već očajan, Gabriel je sipao svoju volju u kćer koja je rasla zadojena ratobornim duhom varvara, žudnjom za osvetom i obnovom Planinskog Kraljevstva, ali na sreću nešto manje žestoko nego što je to otac želeo, budući da su odmalena majka Uwelle i mudre Starice uzele udela u Yvoninom vaspitanju.

Ratnički odgoj, učenje strategije, taktike, borbe sa konja i pešice, kopljem, mačem, sekirom i pod oklopom pratili su mudri saveti starica i obuka u ženskim veštinama, diplomatiji, spletkama i etici. Represija oca i frustracija što je ne prihvataju ravnopravnom sa muškarcima i pored plemenite krvi, očigledne veštine i rezultata, šalje buntovnu Yvonn u seriju suludih avantura iz kojih se vraća živa (što je najvažnije), mudrija ali i sa ljubavnicom, Elenne....

Javno prokazana i osramoćena, biva proterana iz klana, zaklinje se na osvetu, tako što će obnoviti Planinsko Kraljevstvo. Sa bandom avanturista "The Red Girls" sa kojom je provela najbolje godine, putuje na jug. Pronalaze prazne gradove u klancima i godinama se posvećuju čisćenju dotičnih planina od orkova, trolova i slične zgamadije.

Vremenom im se pridružuje sve više i više raznoraznih avanturista, neki od njih se naseljavaju, penzionišu u praznim pueblo-građevinama. Želeći da se vrati na trag svoje prvobitne ideje, Yvonne obilazi okolne zemlje i shvata da prognani, proterani, prokazani i najugroženiji, starci, žene i deca nemaju kuda da se sklone, nudi im utočište.

Ogroman pritok izbeglica, koje treba nahraniti, napojiti, sačuvati od zime, zveri i okolnih ratova, postaje Yvonina misija. Vremenom, kako sve više i više ljudi pristiže, Yvonn pribegava specijalnoj taktici, u grupi sa svojim prijateljicama obilazi poznate majstore, neshvacene talente i slicne likove nudeći im slobodno mesto života i rada u planinama, daleko od lokalne politike.

Reč se pročula, ljudi već odavno odabrali najbolje pašnjake, najskrovitije useke, a lokalne sile nezadovoljne takvim odlivom stanovništva planiraju svoju prvu kaznenu ekspediciju. Yvonn shvata da grupa hrabrih avanturista neće biti dovoljna da odbrani mladu naciju, te se formiraju prve jedinice, prva služba milicije, lokalna uprava. Budući da britka oštrica ideje još uvek pripada njoj i njenoj grupi, njene prijateljice postaju njeni odani poručnici i guverneri. Matrijarhat postaje zvanični sistem nasledjivanja i uređivanja odnosa, a militarno dominira u polunomadskom sistemu ekonomije.

Duboko zabrinuta da njeno krhko carstvo ne propadne nakon njene smrti (iako joj je tek 36, ipak smrt vreba odasvud), žurno uspostavlja lokalnu trgovinu, žustrije poziva stanovništvo da se brane, formira još vojske i skuplja zalihe novca od ad hoc projekata/trgovina, pljački, ratnog plena. U isto vreme trudi se da ne predstavlja preveliki trn u oku okolnim silama, i tu počinje priča o usamljenoj devojci na vrhu, Yvonne Rochewall....

Schwei-Ar Protectorate

O Zemlji:
Po volji Peruna i svih svetih, sveta zemlja starog Planinskog Kraljevstva, ponovo je u rukama Prvih Ljudi. Stoga ja Yvonne Rotchewall, od oca Gabrijela iz loze Op Rocche, kao Protektor slobodnih pokrajina Shwegerland, Metternhern, Hedregard i Friesland naređujem sledeće,

O Zakonu:
Svi stanovnici Protektorata su slobodni ljudi jednaki pred bogom, bez obzira koje su rase, pola, starosti i vere.
Stanovnik Protektorata se može postati na dva načina: Odlukom starešine lokalne zajednice, Odlukom Protektorke.
Zakoni na celoj teritoriji Protektorata i svim budućim teritorijama Protektorata sastoje se od: Zakona koje određuje Protektorka, Običajnog prava i Odluka koje donosi lokalna uprava. Lokalna uprava sastoji se od: Tanova (Thanes) koji se biraju na orkužnoj (provincial) skupštini, i opštinske samouprave koju svako selo reguliše običajnim zakonom, a donosi odrebe koje važe na nivou opštine i nemogu se kositi sa Zakonima Protektorke.

O putnicima:
Stranci, trgovci i ostali putnici slobodni su da se kreću preko teritorije Protektorata slobodno i bez zadržavanja, osim ukoliko njihova pratnja ne prelazi 10 naoružanih stražara u kom slučaju svaka jedinica milicije ili vojske ima pravo da zaustavi i pretrese karavan. Posebne dozvole se izdaju za karavane veće od 50 naoružanih stražara i druge karavane koji žele da putuju bez uznemiravanja.
Takse, trgovačke tarife i sl. ne postoje, osim mostarina, putarina i ostalih lokalnih nameta. Naselja koja dobiju status Trgovišta imaju pravo da uspostavljaju tarife u skladu sa ugovorom koji Protektorka postavlja prilikom unapređivanja naselja u status Trgovišta.
Kretanje je neograničeno u svim drugim slučajevima, osim kada Protektorka ili oblasni gospodar zatvore granicu/oblast iz razloga bezbednosti...

"Shabah stvori ženu i time ubi muškarca."
Al-Behar Ferizzi ...

Tako se desilo da sam se našao na tlu severnih zemalja. Te 61. noći od početka svog dugog puta bio sam blizu granica Swei Ar-a i tamo videh jednu devojku-ratnicu. Pošto nas Shabah uči da je ženi mesto kod kuće, a ne u ratu, krenuh nevidljiv za ovom devojkom. Bila je jako visoka i mišići su joj bili veoma izraženi. Bila je oskudno obučena, a u ruci je nosila koplje. Kretala se spretno i oprezno ali i pored toga upala je u zasedu koju su postavili lokalni drumski pljačkaši. Bilo ih je ukupno četvorica, i kada sam već pomislio da je ovo kraj za ratnicu ona me je uverila u suprotno. Pre nego što sam stigao da bilo šta uradim, ona je odskočila i koplje je sevnulo nekoliko puta. Pljačkaši su u sekundi bili mrtvi, a devojka je stajala i osluškivala da li je njena akcija privukla nečiju pažnju. I dalje je stezala koplje kojim je baratala bolje nego bilo koji muškarac kog sam sreo u svom dugom životu.
Kada se uverila da je sama, nastavila je svojim putem i uskoro se priključila grupi od oko pet stotina slično obučenih i naoružanih žena.

Nisam imao ideju zašto su se okupile na ovom mestu pa sam rešio da se zadrzim u blizini neko vreme. Naredno jutro je promenilo mišljenje koje sam do tada imao o ženama. Izronio sam iz jezerceta u kom sam proveo noc i vratio se do poljane. Tamo je sada bilo jos više devojaka i žena (verovatno su stigle tokom dana i noći) i sve su stajale u savršeno organizovanoj borbenoj formaciji. Na suprotnoj strani polja video sam gomilu visokih plavokosih muškaraca (vendskih ratnika), kako mumlaju, psuju i vređaju ratnice.

Tada ispred devojaka iskorači jedna žena tridesetih godina i progovori silovitim glasom: "Sestre! Ratnice Swei-Ara! Danas branimo svoju zemlju od varvara koji žele da nam je otmu! Pogledajte tu gomilu glupavih i neobrazovanih seljaka koji su krenuli da pljačkaju i siluju, pale i piju! Pogledajte ono od čega smo davno pobegle! Stoje tamo i ne napadaju, jer se nadaju pojačanju sa istoka! Nadaju se da će uskoro stići njihova braca koja su još veći pljačkasi i ubice! Ali uzalud se nadaju! Naše sestre - izviđačice su obavile svoj posao! Potplatile su one koji su se dali potplatiti, zavele su njihove velikaše i otrovale ih, dale su svoje telo njihovim najboljim ratnicima koji se narednog jutra nisu probudili, a zatim su tiho nestale! Sada je na nas red! Zgrabite svoja koplja i pokažite neprijatelju svoju snagu! Ako danas ne uspemo, umrećemo ponosno kao prave ratnice u najlepšem jurišu ikada viđenom! Pratite me u slavu!" Sa tim rečima govornica je potrčala ka zbunjenom neprijatelju, praćena sa 700 devojaka i zena. Taj juriš ću pamtiti dokle god sam živ, jer zaista beše najlepši koji sam ikada video. Vendi su se brzo rasuli, demoralisani zastrašujućim naletom i ratnim pokličem ratnica. Dovoljno je reći da nisu ponovo pokušali da osvoje Swei-Ar u narednih 50 godina.

Među ratnicama primetio sam i mnoštvo devojaka sitnije građe koje su bile lakše naoružane i oklopljene. Takođe su bile izazovnije obučene i sve su bile jako lepe. Kasnije sam saznao
da su upravo to "izviđačice" koje su sprečile dolazak pojačanja. Fasciniran njihovim izgledom i sposobnostima (kako u borbi tako i van nje) pokušao sam da saznam više o njima i njihovom narodu uopšte. Tako sam uspeo da dođem do jednog primerka knjige koja se zove "Sestre Senki", a napisala ju je Ratna Matrijarh Swei-Ara Milithela Seanel. Delo se sastoji od mnoštva priča koje veličaju sposobnosti i uspehe izviđačica, ali najzanimljiviji deo knjige su "50 pravila". Ove kratke misli poznatih vladarki Swei-Ara i same autorke, su smernice za svaku devojku koja želi da postane izviđačica. Ovde navodim samo najzanimljivija od njih sa redim brojem iz originala:

1. "Žena je superiornija od muškarca."
Serthiela Melghi Druga Matrijarh Swei-Ara

3. "Izviđačica nije jaka kao ratnica, ali je zato brza, spretnija i lukavija od nje."
Elthia Smelthin Zapovednica Izviđačica

6. Uvek veruj svojoj intuiciji.

7. Žena nikada ne greši prilikom donošenja odluke.

11. Napad koji neprijatelj ne očekuje je najbolji.

17. Redovno usavršavanje dovodi do perfekcije.

25. Stavljaj svoje sposobnosti na probu, makar i po cenu svog života.

27. Izviđačica može da preživi u svakom okruženju.

31. Ne postoji nerešiv problem.

32. Dovedi sebe u nepoznatu situaciju. Nađi izlaz iz nje. Uradi to ponovo.

44. Budi spremna da iskoristiš svoje telo kao sredstvo za postizanje cilja.

46. Muškarci su pored tebe kao glina u rukama vajara.

47. Laži i obmane su tvoji prijatelji.

48. Glasine i senke su tvoje sestre.

50.* "Žena je superiornija od muškarca."
Serthiela Melghi Druga Matrijarh Swei-Ara
_____________________________________________________________________________________ *pažljivi čitaoci ce videti da je 50. pravilo isto kao 1. što ima za cilj da opet naglasi
superiornost žena nad muškarcima, na kojoj se u Swei-Aru jako insistira.
_____________________________________________________________________________________

Što se porekla ovih devojaka tiče, ne postoje jasni i precizni odgovori. Sudeći po gradji i boji kose i očiju, moglo bi se zaključiti da su one Vendi. Međutim i vladarke Swei-Ara i vladari Venda se oštro protive takvom zaključku. Sa druge strane imena i običaji bi mogli poslužiti kao veza stanovnica Swei-Ara sa vilenjacima. U prilog ovoj teoriji ide i činjenica da su severni dijalekt ljudskog jezika i vilenjački jezik ravnopravni u Swei-Aru. Takođe postoje spisi koji govore da je Prva Matrijarh Saela Elinghol došla na vlast 364. godine po lokalnom računanju. Međutim ista matrijarh se pominje i kao predvodnica velikog pohoda koji je proširio granice Swei-Ara, a odigrao se 686. godine tj. 322 godine kasnije! Matrijarh je izgubila život u pohodu, a na njeno mesto dolazi 686. godine Serthiela Melghi koja umire u borbi 798. godine tj. posle 112 godina vladavine, pri čemu u spisima stoji da je i tada ona bila mlada, citiram: "...U cvetu mladosti ona pade..." !

Ovi spisi su često zanemarivani kao istorijski nebitni i kao plod narodne mašte, naročito zato što su i Vendi skloni sličnim preterivanjima. Zato su ove "greske" u godinama čak korišćene kao još jedan dokaz prve teorije. Pošto nas Shabah uči da ako nismo sigurni koji put od dva je pravi, napravimo treći, ja sam o ovome stvorio sopstvenu teoriju. Po toj teoriji Prva Matrijarh i njene pratilje su bile vile iz severnih šuma, koje su iz nekog, za sada nepoznatog, razloga napustile svoje domove. Naselile su prostore današnjeg Swei-Ara i tamo pokorile Vende. U nedostatku vilenjaka bile su primorane da rađaju decu sa Vendima, tako da je već naredna generacija bila polu-vilenjačka.

Svaka naredna generacija je gubila sve više od svog vilenjačkog nasleđa i posle mnoštva vekova, stanovnice su postale prave žene (sa ponegde primetnim karakteristikama vila). Kako su bile organizovane u matrijarhat i nikada nisu bile osvojene od strane Venda, zadržale su vilenjačke običaje (modifikovane), vilenjačka imena i jezik...

Odlomak iz knjige "Čuda i lepote Eninoka" od Al-Behar Ferizzi-ja