U pradavna vremena na teritoriji koju sada zauzimaju slobodni gradovi nalazilo se ogromno carstvo ljudi, vilovnjaka i zmajeva. Bilo je to zlatno doba kada su se na sve strane uzdizali ogromni gradovi stkani moćnim magijama i najčudnijim materijalima. Priča se da je ovo Carstvo bilo najlepše i najbezbednije na celom Eninoku. No, jednoga dana sa neba je sletela spodoba crna, uvijena u krpe, noseći u knjigu uvijenu u kožu. I gde je sletela, pratile su je smrt, boleština, glad. I vojske nemrtvih su ustale, i širile uništenje. I nebo se cepalo i mnoga čudesa su padala. I skupila se vojska iz čitavog carstva koje je ostalo i udari na zlotvora. I kako su napredovali tako su padali. Strah i panika požnjeli su još više žrtava. Zmajevi su izginuli, ili nestali ili pobegli, vilenjaci su se povukli duboko u šumu i sakrili. Ljdu su se plašili. Krug čarobnjaka nemoćan pred ovim, pozvao je u pomoć džinove sa severa i oni su došli. Stotine ogromnih kamenih brodova nosilo je vojsku džinova predvoðenih princom Li-Aronom. Prvu i jedinu bitku džinovi su izgubili. Obeshrabren, princ se obraća najvećem od čarobnjaka koji su došli, Vol Kanu. Ovaj pak odlučuje da izvede veliu ceremoniji kojojm će zauvek pobediti protivnika. Priča se da su pripreme trajale dugo, predivni gradovi carstva pada li su jedan po jedan ali na kraju je ceremonij ipak pripremljena i izvedena. Nebo se otvorilo i armija svetlosti je ušla i zauvek zarobila protivnika.

U slobodne gradove ubrajaju se Althorn, Ulef, Sartren, Na Toh, Nithal, Rotok

NA TOH

Džinovi su izgradili grad i nazvali ga Na Toh, što znači luka, i ostali da štite ono što je preostalo od carstva. Ljudi su prepušteni da vladaju sami sobom radili su ono što najbolje znaju. Ratovali da se podele pa onda ratovali da se ujedine, pa onda sklapali sporazume da bi ih prekršili i tako već vekovima.
Izgraðen je Veliki put od kamena na kojem bezbednost garantuje Domostrojitelj Na-Toha i koji povezuje ovaj grad sa najistočnijim gradom strog carstva – Ulefom. Sam put širok je toliko da njime mogu proći četvora kola odjednom i na svaki dan hoda postoji neko seoce ili postaja da smesti brojne putike i karavane koji tuda prolaze.

O vladarima

Domostrojitelj Na Toha je džin visok čitavih 15 stopa što je veliko i za njegovu rasu. Kratko ošišana crna kosa več je prošarana sedim, a plave oči po tvrdnji mnogih sposobne su da proniknu u um onom ko ih gleda. Njegova funckija mu diktira odevanje u sivo plavu odeću krojenu da istakne njegovu figuru i oznake položaja. Iako od najkvalitetnijih materijala, njegove odeća je jednostavna i lepa. Širok kaiš zakopčava se ogromnom srebnom kopčom u obliku štita a kao simbol vlasti nosi takoðe srebrni skiptar na čijem vrhu je krisal veliki popt čovečije pesnice koji zrač svetlošću za koju kažu da menja boju sa rapoloženjem domostrojitelja. On je u svojim najboljim godinama iako posao Domostrojitelja obavlja već 30 godina. Za njega kažu da jepravedan i veoma vešt diplomata.


Jedini organ koji bi eventualno mogao da ugrozi njegovu vlast je Krug. To je telo koji čine izabrani Govornici svih rasa koje žive u Na Tohu i bližoj okolini. Da bi se izabrao Govornik potrebno je da se na centralnom trgu okupi bar pet stotina punoletnih predstavnika te rase i predlože svog govornika. Nakon četiri godine Govornik se bira ponovo. Skandal koji je obeležilo vladavinu trenutnog Domostrojitelja je primanje oračkog Govornika u Krug.Trenutno krug sačinjavaju sledeće ličnosti gde svaka ima veoma veliki uticaj meðu svojima:

Baron Eonor Marsup III Karlos (čovek) - predstavnik jedne od brojnih plemićkih porodica koje vode poreklo još od Carstva. U svojim šetrdesetim godinama još uvek je sačuvao vitalnost duha i tela. Govornik je već sedam godina i mnogi tvrde da je iskoristio svoj položaj da višestruko uveća svoje bogatstvo. Svoj reizbor po mnogim tračevima duguje Duždu Rotoka, koji se založio za njega. Ljudi su uglavnom zadovoljni Karlosom kao Govornikom.

Rantras Mnogooki (Sibecai) - Kao predstavnik rase koja je došla zajedno sa džinovima, mnogi kažu da je on samo produžena ruka Domostrojitelja ili tačnije njegove oči i uši. Njegova sivkasta dlaka uveliko je pobelela oko usta i nosa što odaje popriličnu starost. Glasine kažu da Mnogooki vidi sve što se dešava u Na Tohu, a ono šo ne vidi, to čuje!

Klerpaton Undarli (Gnom) - Govorniku gnomovske zajednice je ovo tek treći mesec na tom položaju i svi se slažu da se nije baš najbolje snašao. Većina gnomova se već žali kako im nije obezbedio neophodne resurse i olakšice sa obziroma na njihov značaj. Poslednji peh jepovratak jednog Gnomovskog karavana koji je na putu bio ugrožen napadima oračkih bandi. Javnost je posebno iziritarana time što je Baron Eonor zastupao njihove interese bolje od njihovog predstavnika.

Arkh Runozub (Ork) - Pre samo 2 godine pod zidinama Na Toha pojavilo se više od hiljade oraka pod punom bojnom opremom u preciznim formacijama na kojima bi im mnoge vojske pozavidele. I dok su ljudi i džinovi u panici bežli ka gradu, dok je gradska vojska zauzimala bedeme, oračka armija se približila na samo dva kilometra od zidina grada džinova. U tom momentu iz vojske se izdvaja veliki ork potpuno crne kože odeven po poslednjoj modi Na Toha u zeleno sivoj boji bez ikakvog oružja i kreće sam ka gardskoj kapiji. Prilikom audijencije pod samim zidovima grada i pred očima hiljada , Arkh se prijavljuje kao Govornik za orke. On tvrdi da orci žive svugde u šumama oko Na Toha i da su njega izabrali za Govornika. Pritisnut sopstvenim zakonom ili pak nekim svojim ciljem Domostrojitelj ga prihvata. Velika pobeda Arkha je da se svim orcima sada sudi po zakonima Na Toha kao i ostalim rasama. Arkh je potpuno sed. na oba očnjaka ima prstenje od zlata ispisano runama. Kosa mu je duga i takoðe skupljena zlatnim prstenom. Dešava se da se izgubi iz grada i da ga mesecima nema...

Ostale ličnosti:

Kapetan Gelotar Istarion "Ser" - ratnik u svojim trdesetim godinama, veteran godadskih ratova, predvodi "Jazavce". To je plaćenička grupa grupa poznata po svojoj pouzdanosti i lojalnosti gazdi. Trenutno broje pedeset ljudi od koji su dvadeset konjanici. Svi su teško oklopljeni i izvežbani za korišćenje samostrela, štita i koplja. Jazavci trenutno rade tako što obezbeðuju karavane koji putuju ka Ulefu. Poručnik Marko Virov tvrdi da je ovo samo zatišje pred buru jer ovde nema para.

Ar - Van (Džin) - Prvi čarobnjak magijske škole i pećine znanja u Na Tohu

Forin Crvenkamen (Patuljak) - Predvodnik patuljačkog karavana, izgubio je dva patuljka u Mongaru prilikom napada šumskih goblina. Priča se da je u direktnom srodstvu sa Kraljem Bured - Gula, Jarnijem.

Amris (Yuan-Ti) - Osoba ženskog pola koja je izgleda organizovala i sprovela u delo pokolj u Mongaru i kraðu svetleće ruke Vol-Kana koja je tamo od pamtiveka.

Mongar

Malo seoce koje se nalazi otprilike na pola puta izmeðu Na Toha i Ulefa. U pitanju je malo seoce od nekih tridesetak kuća. U centru se nalazi kameni stub visine oko 3 metra. Na njemu nema nikakvih oznaka, niti je bilo kome jasna njegova funkcija. Oko njega, na glvnom trgu se nalaze tri krčme: Grifon, Plavi Nesec i Drvo. Svaku krasi velika bašta. Kuće su u krug rasporeðene oko ovog trga a oko njih se nalazi drvena palisada visoka oko 2, 5 metra. U svako doba na zidovima se vide stražari u parovima koji paze na sve četiri strane sveta. To im je znatno olakšano jer je ivica šume udaljena bar 3 kilometra.
Drvo je krčma koja nalikuje na ogromni žbun ukrašen šarenim cvetovima. Vodi je hobit pod imenom Gondark koji je uveren da je pivo odgovorno za sve neprilike koje gosti prave po krčmama. Zato ga nema u ponudi. Ali ima sjajno vino i rakiju od kivija i mandarka kao i nezaboravnu pitu od mandarina.
Jedina nova kuća u selu pripada Menirku Hodaču (Sibekai, warmain). Kapetanu jedinice koja po nareðenju Domostrojitelja čuva selo i put.

NITHAL

Istorija:

Prošlost ovog grada seže nekoliko hiljada godina unazad, do vremena kada se vilenjačko kraljevstvo prostiralo preko celog Eninoka. Vilenjačkom porodicom Saenath je u to vreme vladao Nithael, peti lord od belog lava. Nakon što je njegova porodica izgradila neke od najlepših zdanja u Mirrimbarskoj šumi, lord je poveo deo porodice na zapad i tamo počeo da “gradi” naselje, na samoj obali zapadnog mora. Nithael je počeo ovo delo kao vilenjak srednjih godina a grad je je dovršio njegov sin Eathoniol, tri stotine godina nakon što se Nithaelova zvezda ugasila.


Izgled:

Ceo grad je nastao izrastanjem ogromnog drveća i njegovim međusobnim uplitanjem i srastanjem. Grad se nalazi na brdovitom terenu pa se u njega može ući samo ako se prate davno stvorene staze. Ogromno drveće je od pojedinih grana stvorilo staze, neki delovi stabla su postali naseljive kuće, a lisnate grane su napravile čvrste zidove. Deo grada nalazi se upravo u krošnjama a deo je na zemlji, gde se mogu videti kućice nastale uplitanjem korenja okolnog drveća. Tri velika drveta koja rastu pored vode, pustila su korenje desetak metara daleko, pravo u more. Ovo korenje služilo je za pristajanje malih vilenjačkih brodića. Postoje i kuće koje su jednostavno izrasle iz zemlje. Drvo koje ih čini je počelo da niče i već na visini od dva-tri metra počelo da se savija ka zemlji. Grane su počele da se međusobno upliću a stablo je, kada je dodirnulo zemlju, počelo da se uvija oko sebe i raste na gore. Dugim procesom izrastanja, koji je trajao desetinama godina, stvorene su kuće, nastale potpuno prirodnim putem. Grad iz daljine izgleda kao šuma na brdu i tek se iz blizine može videti da je u pitanju naselje.

Najlepši prizor je Nithalova palata, koju čine sedam stabala, različitog drveća, koja su upletena u prelepu zgradu. Na palati se nalaze prozori koji su listovi jednog drveta i koji postaju sve prozirniji što je sunce slabije. Na ovaj način je u palati uvek ista količina svetlosti. Na vrhu palate se nalazi ogroman ravan prostor koji se koristio za proslave, a nekada i kao mesto na koje su sletali veliki zmajevi zapada, kada su dolazili da se u ovom gradu odmore od dugog leta preko mora. Ispred palate je veliki trg popločan mahovinom, koja je tvrda kao kamen.

Novija istorija grada:

Tokom velikih kriza vilenjačkog društva, prodica Saenath se vratila u Mirrimbar kako bi pomogla oporavak kraljevstva. Tada je grad ostao napušten i bez stanovnika, sem što bi ponekad neki zalutali zmaj sleteo da se odmori na par dana a onda bi i on nastavio put na istok. Tokom ratova u zapadnim zemljama, čak i zmajevi su prestali da svraćaju jer su bili zauzeti pohodima velikih razmera. Grad je ležao zaboravljen sve dok Eldrun, sin Morgienov, princ zapada, nije kroz njega proveo svoj narod, u potrazi za novim domom. Oni koji će kasnije osnovati Ulef, videli su ovaj grad i neki su poželeli da se tu nastane. Većina je ipak bila protiv, uključujući i princa, jer su smatrali da je napušteni grad mesto na kom žive zle sile. Tako je većina pratila svog princa na istok, ali pojedinci su ostali da okušaju sreću u ovom gradu.

Tako je Nithal dobio prve ljudske stanovnike koji su danima samo šetali stazama pokušavajući da spoznaju sve njegove lepote. Dugo su živeli na ovom mestu trudeći se da sačuvaju lepotu i blistavost mesta. Sve generacije su polagale zakletvu da će očuvati prirodu i da neće povrediti dušu grada. Na pristaništu su vilenjačke ratne brodove zamenile ribarske barke, a na vrhu palate se nisu ispredale priče o Corellonu Larethian-u već o starim kraljevima zapada i moćnim zmajevima vatrenog daha.
Nešto kasnije u grad su počeli da pristižu i drugi ljudi. Čak i danas stanovnici polažu istu zakletvu a priroda oko grada izgleda kao da u njemu i dalje žive vilenjaci.

Novi doseljenici izlaze pred savet i predstavnike druida i Relkathove crkve, i ako dobiju dozvolu da se nasele u gradu, dobijaju jednu od kuća na korišćenje. Ovo pravo zadržavaju i njihovi potomci. Sva imovina grada je istovremeno i imovina svakog građanina.

Nithal je centar okupljanja eninočkih bardova, koji u prekrasnom gradu često nalaze inspiraciju za svoje pesme. Kako je poznat i kao grad neutralnosti, Nithal је ponekad i mesto gde se sklapa mir ili se dogovara neki veliki posao.


Zdanje najbliže gostionici tj. taverni je jedna dugačka zgrada od gusto upletenih puzavica, u kojoj stanovnici grada jedu. Sve što se ulovi, ispeče ili na drugi način napravi, deli se ravnopravno između svih građana i putnika koji se zateknu u gradu. Oni su svi pozvani da dođu u ovu halu da jedu i piju i čak vrlo često poslušaju pesmu ili poemu nekog putujućeg barda. Putnici su u početku iznenađeni ovim načinom podele imovine koja vlada u Nithalu, ali se brzo naviknu.

Čak se i građani ponekad osete neprijatno, jer shavataju da iako žive u gradu, on na neki način nije njihov, već su svi oni gosti koji su se malo duže zadržali.

Religija:

Kako je broj stanovnika rastao, tako se u grad uvukla jedna religija koja je vremenom postala dominantna. Reč je o Relkathovoj crkvi. Privučeni pričama o lepoti ovog mesta, Relkathovci su krenuli na hodočašće i kada su se prvi hodočasnici uverili da su priče tačne, hodočašća su postala sve češća. Vremenom je crkvu prihatilo dosta stanovnika i uskoro je to postala glavna religija.

U grad je vremenom došao i određen broj druida. Visoki druid, Surunil, je pre oko deset godina sišao u prostorije palate koje su ispod zemlje. Tamo je sasvim slučajno našao vilenjačke rune na jednom korenu koji je sačinjavao zid prostorije. Kada je uspeo da dešifruje runu, korenje se razmaklo i otvorio se prolaz u novu prostoriju. Tamo je Surunil pronašao mnoštvo vilenjačkih zapisa i počeo je da ih proučava. Od tada ga je retko ko viđao a onda je jednog dana izašao na veliki trg. Tamo je zasadio seme hrasta. Sedam narednih dana, govorio je čudne reči i stajao na trgu a drveće koje je zasadio, raslo je neverovatnom brzinom, i istovremeno se uvijalo, srastalo i povezivalo. Sedmog dana, na trgu je stajalo zdanje slično vilenjačkim kućama u okolini. Ova zgrada nije imala lepotu, finoću i smislenost, koju su imale vilenjačke kuće koje su rasle vekovima, ali bila je zgrada koja je dokazivala da su druidi saznali tajnu vilenjačke gradnje. U ovoj kući se danas okupljaju druidi.
Visoki sveštenik Relkatha, Begunar, koji je zajedno sa Surunilom proučavao zapise, već sledećeg dana je izašao na isti trg, praćen sa tri niža sveštenika. Ova tri sveštenika su naočigled svih izvršili samoubistvo a Begunar je zasadio Relkathovo seme u njih. On se takođe nekoliko dana molio i to nad telima, a drveće koje je počelo da raste iz tela mrtvih sveštenika uskoro je formiralo jednostavnu, okruglu kuću sa kupolom od gustog lišća. Istog dana je ova kuća proglašena Relkathovim hramom.

Tako u gradu postoje dve grupe vernika, oni bliži Relkathovim učenjima i oni koji se trude da u sebi osete jednostavnost i lepotu prirode.

Grad je dobio i novo groblje koje liči na drvored a ovakav način sahranjivanja su odobrili čak i druidi. Na ulicama se mogu videti i razne životinje, od sitnih glodara do ponekog vuka ili čak i medveda. Čak i životinje shvataju da je ovo jedinstveno mesto tako da su i nesporazumi među njima jako retki.

Vlast:

Vlast u gradu dele Relkathovi sveštenici, druidi i oni koji sebe nazivaju “Savet Prvih”. Ovaj savet čine potomci prvih doseljenika i smatraju se plemstvom. Druidi često sputavaju uništilački duh Relkathovaca, ali je često neophodno i da sputaju ekonomsko-političke namere saveta, koje bi dovele prirodu u opasnost. Na ovaj način grad se nalazi na tankoj liniji između čuvanja prirode i razvoja. Takođe, savet često igra ulogu pomiritelja između druidskog kruga i Relkathove crkve, koji se često nađu u sukobu oko vernika, iako su im ciljevi za očuvanje prirode zajednički. Ova trostruka vlast ima dosta mana, ali stanovnici tvrde da ona ima i svojih prednosti. Oni tvrde da tek uz prisutnost sva tri elementa vlasti, građani mogu biti sigurni da je njihova sudbina u pravim rukama.
Savetom trenurno presedava Egonir Flanemor.

Diplomatske kontakte Nithal gotovo i da nema. Povremeno se članovi saveta sastanu sa ulefskim plemićima kako bi ugovorili stvaranje velikog saveta zapadnih naroda, ali je za sada ideja ostala na papiru. Bothwell i Dvograd imaju trgovačke ugovore sa gradskim trgovcem i to su jedina dva grada koja direktno uvoze Nithalski med sa orasima i rendanim začinima.

Što se vojske tiče, ne postoji velika vojna sila. Grad se i danas od neprijatelja čuva onako kako su ga i vilenjaci čuvali hiljadama godina ranije – u okolnim šumama. Naime, još od početka naseljavanja, stanovnici su se navikavali na život u šumi i danas je većina sposobna da se u njoj snađe. Ovi odredi šumara redovno patroliraju okolnim šumama i visoravnima kako bi obezbedili sigurnost svog naselja. U samom gradu postoji neka vrsta milicije koju čine plemići iz Saveta Prvih.

Ko zaista vlada:

U Nithalu, se ne može sa sigurnošću reći ko vuče konce. Jedni tvrde da su to Relkathovci, drugi navode druide kao prave vladare, a treći kažu da su to plemići iz saveta. Čini se da vlast zaista maju svi pomalo i da baš zbog toga i treba nekoliko dana da se ovde donese bilo kakva odluka.

Čini se da velike eninočke gilde nisu napravile veće ispostave u gradu, tako da je Nithal prilično bezbedno mesto. To se donekle može objasniti skromnim životom i malim zahtevima lokalnog stanovništva. Ovde se ne obrće ogromna količina zlata kao na primer u Dvogradu, tako da je neisplativo organizovati bilo kakvu gildu.

Ekonomija i diplomatija:

Nithal predstavlja jedan zatvoren sistem i stanovnici dobijaju većinu svojih potreba u samom gradu ili neposrednoj okolini. Trgovina se obavlja isključivo morskim putevima. Na svim pijacama Eninoka, jako su cenjeni med, riba i sirevi iz Nithala. Uvoz je minimalan jer žitelji žive skromno.


Važne ličnosti

Egonir Flanemor, presedavajući savetom i jedan od najistaknutijih plemića u gradu. Riđa kosa i braon oči odaju njegovo zapadnjačko poreklo, očuvano tokom vekova. Sposoban i odlučan vladar, ali pod jakim uticajem ulefskog plemstva. Ima ideju o proširenju grada i naseljavanju velikog broja novih stanovnika, čemu se oštro protivi druidski krug.

Surunil je visoki druid, poreklom iz Silver Glade-a. Star čovek čije izborano lice liči na koru hrasta a seda kosa izgleda kao bleda morska trava. Mudar ali povučen starac, na čijim plećima je očuvanje balansa u gradu

Begunar Famuril, vrhovni sveštenik Relkathov u gradu, Čovek kratkog fitilja koji sve što radi, radi brzo, nepormišljeno i najčešće pogrešno. Nekada je bio među najfanatičnijim relkathovcima ali se sa godinama smirio i povukao.

Ebeur Flanemor, plemić i rođak Egonira Flanemora. Trenutno vrhovni gradski trgovac, a na to mesto je stigao nedavno. Mnogi tvrde da je ovu prestižnu funkciju zaradio preko rodbinskih veza. Svestan važnoti svoje funkcije ali pomalo nespreman za nju. (sve što gradu preostane od zaliha, čuva se u posebnim odajama u blizini palate. Gradski trgovac stupa u kontakt sa kupcima i određuje cenu, uslove i ostale detalje trgovine. Dobit ide u gradsku kasu, odakle se novac dalje troši na najpotrebnije stvari)

Kathuri, legenda među lokalnim šumarima. Retko ko ga je video ali tvrde da je najbolji strelac na zapadu.

Glasine:

Priča se da vilenjaci žele da povrate grad.
Surunil i Begunar su zmajevi.
Ispod grada su ogromne katakombe pune vilenjačkog blaga.
Bothwellski i dvogradski trgovci se žale zbog skorog povećanja cena, za koje je po njima kriv novi gradski trgovac.
Kathuri je zapravo neki vilenjak koji se skriva po šumama.