... Deseti dan kako nema ni daška vetra. Pojavio se i Sunčev hor. A momci su sve nemirniji. Bojim se ispada pametnjakovića. Naredio sam temeljno čišćenje broda samo da ih nečim zaposlim.
... Izgubio sam dva mornara. Ne znam šta više da radim. Sve smo nemirniji, juče sam naredio šibanje zbog minornog prestupa. Mornari začudo ne mrze mene, iako je to bila moja zamisao. Načuo sam da će pokušati da upregnu jednog od većih... A pesma me izluđuje...
Ovde se završava kapetanov dnevnik. “Zeleni biser” se nasukao mesec dana kasnije na obale istočnog Eninoka, bez posade, a očevici se kunu da je sve bilo netaknuto, kao da su svi mornari odjednom napustili brod. Pronađena je samo jedna ruka, koja se grčevito držala bureta s pijaćom vodom.